Makron je insistirao da „mir ne može značiti kapitulaciju“, tražio američku podršku u slučaju razmeštanja evropskih trupa u Ukrajini i jasno ukazao na Putinovu odgovornost. Tramp, s druge strane, nije pominjao Putinovu krivicu i govorio je samo o „dogovoru“ s ruskim liderom, kao i o tome da Ukrajina treba da „otplati“ američku pomoć.
U jednom gotovo ironičnom trenutku, Makron je izjavio: „Niko ne želi da živi u svetu u kome važi zakon najjačih.“ Tramp je ostao tih – jer upravo je to njegova filozofija.
Da li je Makron mogao da postupi drugačije? Amerikanci mu ne zameraju što je laskanjem pokušao da zadrži Trampovu naklonost. Od kada ga je 2017. pozvao na paradu 14. jula u Parizu, Tramp je Makrona svrstao među svoje „prijatelje“. Francuski predsednik je uvek bio obazriv u svojim izjavama, izbegavajući da kritikuje Trampa, čak i tokom njegove političke izolacije posle 2020. godine.
Njegov nastup na pro-Trampovom kanalu Fox News dodatno pokazuje koliko je Makron ulagao u taj odnos. Republikanski birači su to primetili, dok mu demokrate ne zameraju što je pokušao da laskanjem kompenzuje slabost Francuske.
No, jučerašnji događaji pokazali su ograničenja te strategije. Nedugo nakon sastanka, Vašington je uspeo da progura rezoluciju u Savetu bezbednosti UN koja je pažljivo očišćena od bilo kakve kritike na račun Putina. U međuvremenu, Generalna skupština UN ranije tokom dana glasala je o drugoj rezoluciji, predloženoj od strane Ukrajine, kojom se poziva na „sveobuhvatan, trajan i pravedan mir“, kao i na odgovornost Rusije za ratne zločine.
Ako želite da vam slavlje ostane u prelepom sećanju, da dekoracija bude kao iz bajke a da budu oduševljeni kako
