Avionske karte: Planirano je značajno povećanje solidarnog poreza na avionske karte (TSBA), uključujući i privatne letove. Očekuje se trostruko povećanje prihoda od poreza, donoseći dodatnih milijardu evra.
Vojska i zdravstvo: Budžeti za odbranu i zdravstvo neće biti smanjeni. Za vojsku je predviđen rast budžeta na 50,5 milijardi evra, dok će za mentalno zdravlje biti izdvojeno dodatnih 600 miliona evra.
Poljoprivrednici: Očekuje se produžavanje pomoći poljoprivrednicima, uključujući podršku za sezonske radnike (600 miliona evra) i sufinansiranje EU pomoći u okviru Zajedničke poljoprivredne politike (500 miliona evra).
Kredit sa nultom kamatom: Ova mera, namenjena kupcima koji prvi put kupuju nekretnine, mogla bi biti proširena na celu teritoriju Francuske, ali detalji će biti definisani tokom parlamentarne rasprave.
Uklanjanje „Airbnb“ poreske rupe: Planira se reforma poreske pristrasnosti u korist dugoročnog iznajmljivanja, kao što je „Airbnb“. Promene bi mogle pogoditi i kratkoročne i dugoročne iznajmljivače.
Bolovanje i troškovi medicinskih konsultacija: Nadoknada za bolovanje će biti ograničena na 1,4 puta minimalne plate (SMIC) nakon četvrtog dana odsustva. Lekarske konsultacije će biti povećane na 30 evra.
Ovaj budžet ima za cilj da stabilizuje javne finansije i smanji dug, uz balansiranje između ušteda i novih poreza.
Francuska se u ovom trenutku nalazi u jednoj od najozbiljnijih društveno-političkih kriza poslednjih godina, a talas protesta koji je kulminirao 17. oktobra 2026. godine prerastao je iz studentskog nezadovoljstva u široki pokret protiv rasta troškova života, stanja javnih službi, obrazovanja i ukupnog pravca kojim zemlja ide. Prema podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, na ulicama se
Pokret „Žuti prsluci“ pozvao je na nove masovne proteste širom Francuske u subotu, 31. oktobra. Sa konferencije za štampu održane na Trgu Bastilja u Parizu, predstavnici pokreta poslali su jasnu poruku – odgovor građana na vladine mere mora biti jedinstvo. Borba za građanska prava i slobodu okupljanja Glavni razlog za novi poziv na mobilizaciju jeste,
Skupština Francuske odobrila je u okviru nacrta državnog budžeta za 2027. godinu privremenu meru kojom se značajno olakšava fiskalna politika kada je reč o intrafamilijarnim donacijama novca. Cilj ove inicijative jeste da se podstakne mlađa generacija i omogući da se ušteđeni novac „pokrene“ znatno ranije. Podsticaj za mlade i brži protok kapitala Inicijativu, koju je
Francuska prestonica ponovo se suočava sa vanrednim merama bezbednosti i atmosferom duboke strahove i neizvesnosti. Policijska prefektura Pariza zvanično je saopštila da se policijski čas, koji je već na snazi tri uzastopne noći, produžava i važiće sve do ponedeljka ujutru, 26. oktobra. Ova mera direktno pogađa kritične zone u samom srcu grada — Trg Republike
Izjave bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa usmerene ka francuskom državnom vrhu ponovo su uzdrmale diplomatske odnose između SAD i Francuske. Povod za nove tenzije bile su Trampove javne optužbe na račun migracione politike francuskog predsednika Emanuela Makrona, date tokom obraćanja novinarima u Beloj kući. Oštre optužbe i dramatične prognoze Govoreći pred predstavnicima medija, Donald Tramp
Nakon talasa uličnog nasilja i demonstracija koje su izbile sredinom oktobra i izazvale bezbednosni chaos širom Francuske, izvršna vlast i zakonodavci preduzimaju odlučne korake kako bi povratili kontrolu nad javnim redom i mirom. Komisija za zakonodavstvo francuskog Senata sačinila je obiman izveštaj pod nazivom „Budućnost održavanja javnog reda: 30 predloga za preuzimanje kontrole”, u koji
Francuska se nalazi na ivici novog talasa velikih socijalno-političkih potresa. Dok se za sutra najavljuju masovne demonstracije širom zemlje, francuska vlada donela je odluku o pokretanju opsežne i do sada retko viđene bezbednosne operacije. Predsednik Emanuel Makron sazvao je vanredne sastanke sa službama bezbednosti, dok su najviši zvaničnici u parlamentu i javnosti javno priznali ozbiljne
Nakon rušilačkih nemira i masovnih pljački koji su 17. i 18. oktobra potresli Pariz, Lion, Marsej i druge francuske gradove, Francuska se ubrzano sprema za novi kritični test. Za subotu, 24. oktobar, najavljen je nastavak demonstracija pod nazivom „Akt II“, dok državni vrh i policijske snage pokušavaju da spreče ponavljanje scenarija koji je zemlju doveo
Sveže sprovedeno istraživanje javnog mnjenja agencije Ifop (za LCI, Le Figaro i Sud Radio), sprovedeno neposredno nakon talasa nasilja i nemira koji su potresli Francusku 17. oktobra, donosi novi politički presek na šest meseci do prvog kruga predsedničkih izbora 2027. godine. Dok se zemlja oporavlja od društvenih potresa i otvara žustru debatu o bezbednosti, najnovija
Nakon masovnih nereda, vandalizma i rušilačkih pohoda koji su 17. oktobra preplavili francuske gradove, više od 2000 ljudi našlo se u pritvoru i pred sudijama. Međutim, dok se vlasnici uništenih lokala i preplašeni građani nadaju adekvatnoj kaznenoj politici, prve presude i realnost na terenu ponovo otvaraju bolno pitanje: Da li je pravosudni sistem u Francuskoj
