Studija je merila koliko je pacijenata u svakoj grupi na kraju hospitalizovano nakon 28 dana, ili je makar jednom moralo da provede više od šest sati u odeljenju za hitne slučajeve. Na kraju, manje pacijenata lečenih fluvoksaminom nego onih na placebu (11% naspram 16%) našlo se u bilo kojoj od ove dve situacije.
„Ova studija jasno sugeriše da fluvoksamin predstavlja efikasnu, bezbednu, jeftinu i prilično dobro podnošljivu opciju za lečenje nehospitalizovanih pacijenata sa Kovidom-19“, ocenjuje istraživač Otavio Bervanger, koji nije povezan sa suđenjem, u komentaru koji je objavio časopis.
Nema preteranog optimizma, međutim, jer studija ima određena ograničenja, ističe istraživač. Ne dozvoljava da se izvuku zaključci o dejstvu leka na smanjenje smrtnosti, a čak i u pogledu hospitalizacija, njegovi zaključci su oslabljeni činjenicom da su pomešana dva kriterijuma.
Autori objašnjavaju da su uzeli u obzir i boravak u hitnoj pomoći jer su brazilske bolnice bile preopterećene kovid krizom i nisu mogle da zbrinu pacijente kojima je to bilo potrebno.