Pravoslavni hrišćani sutra obeležavaju Veliki petak u znak sećanja na dan kada je Isus Hrist na Golgoti razapet na krst. Za hrišćane je to i dan velike žalosti, te ga obeležavaju strogim postom, bez veselja i muzike. Od Velikog četvrtka pa sve do nedelje ne oglašavaju se ni crkvena zvona. Veliki Petak je obeležen i crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru tako da kod nas Srba postoji verovanje da ne treba raditi po kući a isto tako i u polju.
Veliki petak se smatra najtužnijim danom u godini te se na taj dan ne održavaju ni bogosluženja u crkvama. Običaji na Veliki petak su u skoro svim krajevima gde žive Srbi slični. Najvažniji obred tog dana je farbanje Vaskršnjih jaja. Prvo jaje koje se farba po nekom nepisanom pravilu trebalo bi da bude crvene boje. Ono se ujedno naziva i “Čuvarkućom”. To jaje se smatra zaštitnikom porodice, zdravlja i snage ukućana.
“Čuvarkuća“ se čuva do sledećeg Vaskrsa kada se zameni novom. Bojenju i šaranju Vaskrsnjih jaja najviše se raduju deca, jer i ona učestvuju u tom važnom poslu. Jaja se ukrašavaju poljskim cvijećem, detelinom, raznim ukrasnim biljkama, iscrtavaju se voskom a zatim farbaju najčešće lukovinom. Danas imamo razne načine i boje za ukrašavanje i bojenje Vaskršnjih jaja, mada se u nekim krajevima i porodicama domaćice pridržavaju tradicionalnog.
nastavak na sledećoj strani
Ako želite da vam slavlje ostane u prelepom sećanju, da dekoracija bude kao iz bajke a da budu oduševljeni kako
