Sutra počinje Vaskršnji post – neka je na zdravlje i spasenje

U ponedeljak, 03. Marta počinje Veliki, Časni, Vaskršnji post.

Pre praznika Vaskrsa, traje dug pripremni period pokajanja i posta koji, prema sadašnjoj pravoslavnoj praksi, uključuje preko deset sedmica. Najpre dolaze 22 dana (četiri uzastopne nedelje) prethodnih priprema, a zatim šest sedmica ili četrdeset dana Velikog ili Vaskršnjeg posta, za čim sledi Velika ili Svetla sedmica. Dovodeći u ravnotežu sedam nedelja Velikog posta i Svetlu sedmicu, posle Vaskrsa sledi odgovarajući period od pedeset dana blagodarenja, koji se zaključuje Pedesetnicom.

Na spoljašnjem nivou, post uključuje fizičko uzdržavanje od hrane i pića i bez ovakvog, spoljašnjeg uzdržavanja, ne možemo se pridržavati potpunog i istinskog posta; međutim, pravila koja se odnose na hranu i piće nikada ne bi trebalo da se smatraju za nešto što je samo sebi cilj, budući da podvižnički post uvek ima unutrašnju i nevidljivu svrhu. Čovek predstavlja jedinstvo tela i duše i on je živo biće koje ima vidljivu i nevidljivu prirodu. Zbog toga bi trebalo da i naš podvižnički post istovremeno uključi i jednu i drugu prirodu. Težnja da se prenaglase spoljašnja pravila koja se tiču hrane ili, pak, suprotna težnja da se ova pravila nipodaštavaju kao zastarela i nepotrebna, neprihvatljiva je i znači izdaju istinskog Pravoslavlja. U oba slučaja narušava se odgovarajuća ravnoteža između spoljašnjeg i unutrašnjeg.

Mnogi od naših savremenika žele da poste zbog zdravlja ili zbog lepote i vitke linije; zar onda mi, hrišćani, ne bismo mogli da učinimo isto toliko – radi Carstva nebeskog? Zašto ono samopožrtvovanje, koje su s radošću prihvatale prethodne generacije hrišćana, predstavlja tako nepodnošljivo breme za njihove potomke? Jednom su sv. Serafima Sarovskog upitali zašto čudo blagodati, koje se tako izobilno projavljivalo u prošlosti, u njegovo vreme više nije primetno, na šta je on odgovorio: „Nedostaje samo jedna stvar – čvrsta rešenost“.

Prevashodni cilj posta jeste da nas učini svesnima naše zavisnosti od Boga. Ukoliko se ozbiljno upražnjava, uzdržavanje od hrane tokom posta – a posebno tokom prvih dana – podrazumeva istinsko osećanje gladi, a takođe i osećanje zamora i fizičke iscrpljenosti. Svrha ovakvog stanja je da nas dovede do osećanja unutrašnje slabosti i pokajanja, da nas dovede do trenutka kada ćemo moći da u potpunosti razumemo silu Hristovih reči: Bez Mene ne možete činiti ništa (Jn 15,5).

„Znajući zapovest Gospodnju, neka to bude način našega života. Nahranimo gladnog, napojmo žednog, obucimo nagog, primimo putnika, posetimo zatočene i bolesne. Tada će Sudija cele vaseljene čak i nama reći: Dođite blagosloveni Oca Mojega, nasledite Carstvo koje vam je pripremljeno.“

OVAKO SE PRAVILNO POSTI

U vreme ovoga posta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom i na dan Sv. četrdesetorice mučenika (Mledenci), dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se „na vodi“, a pogotovo strogo sredom i petkom.

Sedmični dani osim srede i petka mogu se razrešiti na ulje, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sveštenika. Prva tri dana prve nedelje Velikog posta od starine se poste posebno strogo. Isto i poslednja nedelja posta koju postimo „na vodi“, osim Veliki Četvrtak na koji razrešavamo na ulje i vino. Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, do 3 sata popodne, posle čega se uzima lagan obrok „na vodi“. Strogo postimo i Veliku Subotu.