Pravoslavni vernici širom sveta 31. oktobra slave Svetog apostola i jevanđelistu Luku, jednog od prvih Hristovih učenika. Sveti Luka je poznat kao zaštitnik lekara i pisac jednog od četiri jevanđelja. U Srbiji se ovaj praznik zove Lučindan, a mnogi domaćini tada simbolično štite svoja stada i pripremaju se za zimu, uz izreku: „Sveti Luka, sneg do kuka.“ Ipak dosta naših ljudi obeležava i Noć veštica a naročito naša deca koja žive u inostranstvu želeći da pokažu kako su se uklopili i saživeli sa zemljom u kojoj žive.
Lučindan je miran i radostan praznik, kada se porodice okupljaju i izbegavaju teške poslove, a vernici se sećaju Svetog Luke kao dobrog, mudrog i mirnog čoveka. Zbog toga je ovaj dan u hrišćanstvu obeležen kao dan mira i ljubavi.
Noć veštica – Praznik straha i maski
Sa druge strane, istog dana, mnogi narodi širom sveta obeležavaju Noć Veštica, poznatu kao Halloween. Poreklo ovog praznika je pagansko i vezano je za stare Kelte, koji su 1. novembar smatrali početkom nove godine. Noć pre toga, 31. oktobra, Kelti su slavili Samhain – dan kada, po verovanju, mrtvi dolaze među žive. Ljudi su se maskirali u strašne likove i pravili buku da bi oterali zle duhove.
Danas se Noć Veštica najviše slavi u Americi, gde deca obilaze kuće, sakupljaju slatkiše i prave izrezbarene bundeve. Iako je nekada imala paganske korene, danas je to noć zabave, maskiranja i horor filmova.
Dok Lučindan poziva na mir, zajedništvo i ljubav prema bližnjima, Noć Veštica slavi maskiranje i strašne priče, a zarađuje se na prodaji kostima i ukrasa. Hrišćani zato više cene Svetog Luku i Lučindan jer ih podseća na vrednosti koje izgrađuju duh i čuvaju porodicu.