Međutim, posledice se ne osećaju samo u svakodnevnom životu građana. Francuski zdravstveni sistem nalazi se pod velikim pritiskom. Hitne službe beleže nagli rast broja poziva, a vlada je aktivirala nacionalni plan ORSAN nivo 2. To je prvi put od njegovog osnivanja 2016. godine da je ovaj krizni zdravstveni plan aktiviran na nivou cele države.
Cilj ove mere jeste da se obezbedi dovoljan broj lekara, medicinskih sestara i bolničkog osoblja, kao i da zdravstvene ustanove zadrže punu sposobnost reagovanja tokom trajanja ekstremnih vrućina.
Posledice su vidljive i u energetskom sektoru. Više od 39.000 domaćinstava ostalo je bez električne energije nakon kvarova na mreži izazvanih visokim temperaturama. Povećana potrošnja električne energije zbog rashladnih uređaja dodatno opterećuje infrastrukturu.
Problemi se pojavljuju i u saobraćaju. U regionu Pariza nadležne službe upozoravaju da su moguća usporavanja i otkazivanja pojedinih vozova zbog pregrevanja železničke infrastrukture. Putnicima se savetuje da pre svakog putovanja provere stanje saobraćaja.
Situacija je ozbiljna i kada je reč o vodi. U departmanu Val-d’Oaz oko 12.000 stanovnika već se suočava sa restrikcijama zbog naglog povećanja potrošnje vode izazvanog visokim temperaturama.
Vatrogasci širom zemlje takođe su u stanju pripravnosti. U departmanu Men i Loar izgorelo je skoro 100 hektara šume, a borba sa požarima traje danima. Stručnjaci upozoravaju da kombinacija suše, visokih temperatura i vetra značajno povećava rizik od novih požara.
Veliki problem predstavljaju i škole. Stotine obrazovnih ustanova morale su da zatvore vrata jer učionice nisu projektovane za ovakve ekstremne uslove. Zbog toga je francuska vlada prvi put otvoreno podržala ideju masovnije klimatizacije škola i drugih javnih objekata.
Ali možda najzanimljiviji aspekt cele priče jeste društvena i politička reakcija. Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja, čak 53 odsto Francuza smatra da država nije spremna da odgovori na ovakve klimatske ekstreme. Taj procenat porastao je za čak 19 poena za samo sedam dana.
Istovremeno, u političkim krugovima sve se više govori o uvođenju takozvanog klimatskog odsustva. Reč je o predlogu da zaposleni tokom ekstremnih klimatskih događaja dobiju nekoliko slobodnih dana koje bi finansirala država. Zanimljivo je da gotovo šest od deset Francuza podržava takvu ideju.
Ono što dodatno zabrinjava jeste procena stručnjaka da ovo možda nije kraj. Iako se početkom naredne sedmice očekuje kratkotrajno osveženje, francuska ministarka za ekološku tranziciju upozorava da postoji velika verovatnoća da se ekstremne vrućine vrate već tokom naredne sedmice i da potraju sve do 14. jula, kada Francuska obeležava svoj nacionalni praznik.
Zbog svega toga, mnogi klimatolozi smatraju da Francuska više ne prolazi kroz običan letnji toplotni talas, već kroz događaj koji pokazuje kako izgleda nova klimatska realnost Evrope. Sve češće, sve duže i sve intenzivnije epizode ekstremnih vrućina postaju jedan od najvećih izazova za zdravstveni sistem, ekonomiju, infrastrukturu i svakodnevni život miliona ljudi.
Dakle, Francuska se danas ne bori samo sa visokim temperaturama. Ona se suočava sa testom svoje sposobnosti da se prilagodi klimatskim promenama koje više nisu pitanje budućnosti, već svakodnevna stvarnost.
