Kako ocenjujete stanje u oblasti ravnomernog regionalnog razvoja u Srbiji?
,,Stanje svakako nije zadovoljavajuće, jer su regionalne disproporcije u Srbiji velike. Beograd i Novi Sad prednjače u odnosu na ostatak naše zemlje po privlačenju radno sposobnog stanovništva, stranih direktnih investicija, infrastrukturnim kapacitetima, obrazovanju i kulturnim dešavanjima itd. U širem smislu, Beograd i Vojvodina su po gotovo svim relevantnim socio-ekonomskim parametrima ispred Šumadije, Zapadne Srbije i Istočne Srbije, a jug i jugoistok zemlje su u najtežoj situaciji. Najdrastičnija podela je svakako između urbanih i ruralnih sredina, gde su ove druge u neuporedivo težoj situaciji“.
U kakvom su stanju sela u Srbiji danas?
,,U srpsko selo nije ulagano decenijama, pa ne čudi što se danas suočavamo sa nizom poražavajućih podataka u vezi istog. Srbija broji 4.700 sela, od kojih je 1.200 u fazi nestajanja. U 1.034 sela živi manje od 100 stanovnika, a u 550 manje od 50 stanovnika. U više od 200 sela ne postoji stanovnik mlađi od 20 godina, a isti toliki broj seoskih osnovnih škola ima samo po jednog đaka. U Srbiji danas ima 200.000 kuća u kojima niko ne živi. Oko 1.000 sela nema prodavnicu, 2.000 sela nema poštu, preko 2.700 sela nema vrtiće, 2/3 sela nema ambulantu, 230 sela nema osnovnu školu, a čak 73% sela nema ni dom kulture ni biblioteku. Sela, dakle, pored egzistencijalnih, imaju i ozbiljne demografske i infrastrukturne probleme“.
Prošle godine je Srbija po prvi put u svojoj istoriji dobila ministarstvo za brigu o selu. Kako ocenjujete taj korak i ima li za sada nekih konkretnih rezultata?
,,Najpre bih pomenuo da je formiranju ovog ministarstva predhodilo osnivanje Nacionalnog tima za preporod sela Srbije 2019. godine na inicijativu ministra Milana Krkobabića, a uz podršku predsednika Aleksandra Vučića i krovnih institucija u zemlji poput SANU i SPC. Formiranje ministarstva za brigu o selu je znak da je naša zemlja podigla bavljenje seoskom problematikom na najviši mogući institucionalni nivo. Nema sumnje da velike zasluge pripadaju prvom ministru za brigu o selu u istoriji naše zemlje, Milanu Krkobabiću, jer je on kao ministar bez portfelja u prethodnoj vladi bio zadužen i za regionalni razvoj, čime je ovo važno pitanje održao u fokusu pažnje, ali i pokrenuo uspešno realizovane projekte poput ,,500 zadruga u 500 sela“ ili ,,52 pošte za 52 nedelje“. Kada preko 500 sela dobije nove zadruge i kada njih 52 dobiju pošte, a ovde govorimo prevashodno o zabačenim selima, onda je to signal da ima smisla upustiti se u obnovu i očuvanje srpskih sela. Pored nastavka projekta otvaranja zadruga, ovo ministarstvo je u relativno kratkom periodu započelo nekoliko važnih projekata – program dodele besplatnih seoskih kuća sa okućnicom osobama mlađim od 45 godina, program revitalizacije seoskih domova kulture, program dodele minibuseva brdsko-planinskim selima, mapiranje 100 gravitacionih sela na jugu i jugoistoku Srbije čijoj obnovi će biti posvećena maksimalna pažnja, planirano je i ustupanje po 50 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta mladim bezemljašima i mnogi drugi programi. Smatram da takve napore treba podržati, jer je reč o evropskim trendovima. Francuska je, primera radi, u 2019. godini prvi put posle više decenija uspela da obrne proces unutrašnjih migracija i konstatuje veći broj onih koji su otišli iz gradova u sela nego obrnuto. Dakle, moguće je“, zaključuje on.
nastavak na sledećoj strani