Ova perspektiva je oživela rizik od dužničke krize u zoni evra, sa rastućim jazovima između kamatnih stopa koje zahtevaju države Severne i Južne Evrope da bi se zadužile i finansirale svoje deficite. ECB će ići „koliko je potrebno“ u borbi protiv „preterano visoke“ inflacije koja bi trebalo da ostane „još neko vreme“ u zoni evra, upozorila je u utorak predsednica te institucije Kristin Lagard.
Jačanje inflacije prvenstveno pogađa energetski sektor (električna energija, nafta, gas itd.). Ova komponenta indeksa cena je u junu skočila za 41,9% tokom jedne godine, nakon 39,1% u maju. Ali povećanje cena hrane (uključujući alkohol i duvan) takođe se ubrzava na 8,9%, u odnosu na 7,5% u maju. Rast cena industrijskih proizvoda (+4,3%, posle +4,2%), kao i usluga (+3,4% u odnosu na +3,5% prethodnog meseca) je generalno zadržan.
Francuska je relativno manje pogođena od svojih evropskih suseda, sa inflacijom od 6,5% u junu, što je druga najniža stopa u zoni evra iza Malte (6,1%), prema indeksu potrošačkih cena potrošnje (HICP) koji je izračunao Eurostat. Inflacija je u Nemačkoj dostigla 8,2%. Najveće stope zabeležene su u baltičkim zemljama: 22% u Estoniji, 20,5% u Litvaniji i 19% u Letoniji, zemljama koje se graniče sa Rusijom i koje su posebno izložene prekidu trgovinskih veza sa ovom zemljom.