1789: EKSTREMNA GODINA
Pad temperatura bio je brutalan i vrtoglav. Početkom septembra počelo je da mrzne u Dovilu, zatim u Vandeji, a u oktobru je pao sneg. Od 23. novembra u Evropi je sve počelo da mrzne i sve reke su se zaledile. Do 14. januara reka Oaz se potpuno zaledila i mogli ste bezbedno putovati kolima od Bomonta do Konflansa, debljina leda je tada dostizala 60 cm.
Hladnoća je izazvala smrt 600.000 ljudi. U Parizu je u proseku bilo -6,8°C, a tokom noći termometar se kretao između -15°C i -20°C. Krajem novembra, Sena nije bila plovna nekoliko nedelja, zaleđena sve do Avra. Moralo je da se sačeka 20. januar da bismo ponovo mogli da plovimo rekom.
1880: KADA JE IZLAZAK VANI BIO RAVAN UBISTVU
U decembru 1879. godine temperature su pale ispod -10°C skoro mesec dana, dostižući -23,9°C u Parizu Monsurisu. Sneg je počeo da pada pred praznik 01. novembra, neprestano. U Šomonu je krajem decembra na tlu bilo i do 90 cm snega.
(VIDEO) PARIZ se zabeleo: prelepi snimci zimske idile grada svetlosti
U Parizu je bilo zabranjeno korišćenje gasa zbog opasnosti od eksplozije. Stopa nezaposlenosti je porasla jer se nije moglo doći na posao. Stanovnici su bili u opasnosti da umru od gušenja, kod kuće i na ulici. Neki su zadobili teške, smrtonosne povrede udova. Napolju, „ko odmara i zaspi nikad se više ne budi!“, ponavljali su tada lekari.
nastavak na sledećoj strani