Mogao bih da nađem još nešto što povezuje strance koji su voleli Srbiju – dobili su odlikovanja od države Srbije, Srpske pravoslavne crkve i predsednika Srbije. A to nije mala stvar jer pokazuje da ih Srbija ceni i da je dovoljno hrabra da ih odlikuje čak i kad to, politički gledano, nije za nju korisno.
Srbija je uvek čvrsto stajala na svom putu koji je sama izabrala i dok god je na takvom putu, imaće mnogo prijatelja u svetu, spremnih da joj pomognu. Peter Handke, Pjer-Anri Binel, Žak Ogar, Marinos Ricudis su možda zadužili Srbiju ali i Srbija je zadužila čitavu Evropu -od Srednjeg veka, kada je svojom herojskom borbom bila brana Turcima za prodor u istu tu Evropu preko svetskih ratova u kojima je dala nesrazmerno velike žrtve od kojih se do danas nije oporavila.
Najzad, Srbija je krajem 20. i početkom 21. veka pokazala šta znači biti ponosan evropski narod koji želi da živi u miru, da bude svoj na svome a da se ne odrekne ni svog identiteta, ni svoje kulture, ni naroda gde god da živi, bilo da se radi o južnoj srpskoj pokrajini ili o drugim krajevima gde su Srbi autohton narod.
Peter Handke, Pjer-Anri Binel, Žak Ogar, Marinos Ricudis su izabrali put slobode i pravde i trpeli zbog toga, ne samo oni lično, već i njihove porodice. Zato su priznanja koja su dobili od Srbije priznanja i za članove njihovih familija.