Priča o Lazaru Ružiću je mnogo više od sporta – to je priča o dostojanstvu, zajedništvu i vrednostima koje jedno društvo čine velikim a Francusku stavljaju na prvo mesto po solidarnosti u svetu.
Četrnaestogodišnji Lazar, uprkos malformaciji stopala, učestvovao je na Schneider Electric Marathon de Paris (Maraton u Parizu), nošen snagom ljudi koji veruju da niko ne sme biti izostavljen. Uz pomoć posebne stolice – joëlette – i nesebične podrške volontera iz Fondaction L’Équipe, Lazar je prošao stazom kojom prolaze samo najuporniji među 57.464 takmičara koliko je ove godine učestvovalo.
Petnaest trkača smenjivalo se, prelazeći kilometre kako bi Lazar stigao do cilja. Svaki njihov korak bio je dokaz da zajedništvo može sve.
Njegova majka Ljilja, dirnuta prizorom, rekla je:
„Gledam ga i znam da se suzdržava da ne zaplače od sreće. Mi smo presrećni… vi niste ni svesni šta ste učinili.“
Ove reči možda najbolje oslikavaju snagu ovog podviga.
Ono što ovu priču čini još većom jeste poruka koju nosi: Francuska pokazuje da je zaista posebna zemlja. Zemlja koja ne zaboravlja svoje građane. Zemlja koja ulaže trud da svi imaju svoje mesto, bez obzira na prepreke. Zemlja u kojoj solidarnost nije samo reč, već delo.
U vremenu kada se često zaboravljaju prave vrednosti, ovakve priče vraćaju veru u ljude. I pokazuju da veličina jedne nacije ne leži samo u njenoj moći, već u njenoj brizi za svakog pojedinca.
Lazar Ružić nije samo učestvovao u maratonu. On je pobedio. 💙
Ova informacija sigurno nije prijatna ali u najtežim trenucima može biti veoma korisna. „Milenkovic and co“ već skoro 30 godina
