Nakon dve godine, 2012. govorio je o akciji u kojoj je za šest meseci prikupljeno 40 tona hrane za četiri konvoja i 40 deteta imalo je prilike za besplatno letovanje, tada je njegov srpski jezik bio znatno bolji nego dve godine pre. A 2015. godine govorio je o debati u školi u četvrtom razredu kada je tema bila bombardovanje u Srbiji i RTS televizije, on je tada rekao da medijska kuća ne može biti vojni cilj i da je to protiv zakona rata, njegov govor srpskog jezika bio je bolj, ali zbog uvežbanog brzog govora akcentucija nije bila njegova najbolja veština jezika.
Takođe, 2015. godine Arno Gujon pored srpske trobojke, ispred mikrofona srpskih medija rekao je: ,,Iako nemam ni kap srpske krvi u sebi, ipak Srbija teče mojim venama“. On je tada govorio i o tome kako nije ni slutio da će nakon osnivanja organizacije kroz vreme naći ženu Srpkinju, govoriti srpski jezik i živeti u Beogradu.
Snimak iz 2019. govori o njegovom skoro savršenom srpskom jeziku. Gujon je u snimku govorio o evropskoj civilizaciji koja je sačinjena od ncionalnih kultura i svetinja. ,,Bogorodica Ljeviška u Prizrenu je važna koliko i Notr Dam u Parizu. Kad neko to ruši namerno, on ne čini samo zločin protiv Srba, protiv pravoslavaca, on čini zločin protiv cele Evrope, protiv kulture, protiv naše civilizacije“.
Od 2010. pa do danas Arno nam je kroz nekoliko primera pokazao njegovu upornost i ljubav prema srpskom jeziku. ,,Evo, sad ste upravo videli da mi je bilo potrebno dosta vremena, ali da je napredak ipak vidljiv. Hvala Bogu!“, on se je potom okrenuo i pokazao nam svoju bogatgu biblioteku knjiga iz kojjih je učio i pomoču kojih je savladao srpski jezik. On je svoju prvu knjigu kupio u Francuskoj nakon povratka sa Kosova i Metohije, kada je i sam odlučio da nauči srpski jezik, a to je bila literatura ,,srpsko-hrvatski bez muke“. Ta knjiga mu je pomogla da nauči osnove srpskog jezika koje su bile dovoljne za sporazumevanje sa Srbima. A kasnije je, tokom studija u Francuskoj kupio sve ostale knjige koje su mu bile potrebne da savlada čari srpskog jezika i gramatike za koju kaže da je jedna od najtežih indo-evropskih jezika.
Nastavak na sledećoj strani