Veoma je čudna ljudska narav. U prirodi ljudskog bića je želeti bolje i više. I to je nešto što je vekovima menjalo civilizaciju u pozitivnom smislu ali zbog istog donosilo mnogo ratova, stradanja i zala. Ono što je u neku ruku prokletstvo naših ljudi koji su otišli „preko“, što nisu ni tu gde su a nisu ni tamo odakle potiču.
Naši ljudi u dijaspori su stranci u zemljama gde žive a kad se vrate u Srbiju i tu se osećaju kao stranci. U Srbiji više ništa nije isto kao što je bilo od onda kada su prešli svoj prag i otišli u „beli svet“. Veliki broj njih, novac teškom mukom zarađen u inostranstvu, ulaže u Srbiju. Nije za generalizovati ali u inostranstvu pojedini rade teške poslove, štede i na hrani a neretko se živi u malim stanovima i nehumanim uslovima kako bi se uštedelo što više i napravila što veća i lepša kuća u Srbiji.
Sve njih vuče nostalgija a maštaju da će se jednog dana vratiti dole i uživati u onome što su stekli. Utrkivanje je ko će napraviti veću i lepšu kuću. U početku zidovi te velike i prelepe kuće čuju glasove samo mesec dana u godini koliko gazde tu borave na odmoru. A gazde kuće, već su napravili plan da ostanu desetak godina preko, da steknu malo i da se vrate u svoje rodno mesto. Posle desetak godina ipak menjaju plan i odlučuju da najpre iškoluju decu pa tek onda da se vrate.
A onda kada njihova deca odrastu, postanu svoji ljudi i ne vuče ih Srbija, pa se ponovo menja plan i odlučuje se da se gura do penzije pre definitivnog povratka dole.
nastavak na sledećoj strani
Da li živite u Francuskoj ili planirate da se preselite? Pripremite se za sve pravne izazove uz pomoć JurisLab-a, vašeg
