Tamo daleko je, verovatno, najpoznatija srpska, rodoljubna pesma. Napisana je u znak sećanja na vojnike koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu, i koji su povlačeći se preko Albanije, stigli ,,tamo daleko” do Soluna.
Autor pesme je vojnik i umetnik Đorđe Marinković, poreklom iz okoline Kladova. Nakon rata, veliki uspeh sa pesmom ostvario je i u inostranstvu, naročito u Francuskoj. Pesma je prevedena na nekoliko jezika.
Marinković je mučio muku sa autorskim pravima, jer je nekoliko ljudi takođe tvrdilo da su baš oni autori pesme. Dvadesetih godina prošlog veka, Marinković je zvanično dobio autorska prava u Francuskoj.
Tamo daleko se slušala i u Titovoj Jugoslaviji, premda sa dozom predostrožnosti. Najčešće je izvode tamburaški i trubački orkestri.
O pesmi postoji dosta legendi i zanimljivosti. U Srbiji se ova pesma uči još od malih nogu, počevši od muzičnog obrazovanja u osnovnim školama.
Postoji priča i da je naš veliki naučnik Nikola Tesla, sahranjen uz zvuke pesme Tamo daleko, po sopstvenoj želji.