Kuće u nizu moraju imati „iste visine spratova i iste glavne linije fasade“. Upotreba slobodnog kamena je obavezna na novim bulevarima.
Osmanizam se ne zaustavlja na obeležavanju ulica i stvaranju javnog inventara. Takođe se obraća pažnja da se deluje na estetski aspekt privatnih zgrada, koje tako postaju ujednačene u svom sastavu:
-prizemlje i polusprat sa izbočinama na zidovima
-drugi „plemićki“ sprat sa jednom ili dve terase
-treći i četvrti sprat u istom stilu, ali sa manje bogatim okvirom prozora
-peti sprat sa kontinuiranom terasom, bez ukrasa
-potkrovlje na 45 stepeni.
Konfiguracija ovih zgrada rezime je tadašnjeg društva, od elite do skromnih domaćinstava. Prizemlje je predviđeno za smeštaj firme, a sprat za trgovce. Drugi sprat je sprat za plemiće i za bogatije porodice, jer je dovoljno daleko od ulice da se izbegne buka, ali bez previše stepenica za uspon u nedostatku lifta. Najluksuzniji apartmani nalaze se na ovom nivou, sa najvišim plafonima i velikim terasama. Gornji sprat bio je rezervisan za poslugu, a potom i za studente, koji tako imaju predivan pogled na pariske cinkane krovove, ali bez terasa…