(VIDEO)“SRPSKI SAMURAJ NA DVA TOČKA“, polako se realizuje veliki projekat o SRPSKOJ legendi motosporta

Scenarista je za naše čitaoce otkrio dovoljno detalja oko snimanja, ali i prikazivanja ovog filma. ,,Mi uveliko radimo na filmu, imamo određene kadrove snimljene, puno smo radili na audio snimcima, u maju i junu ćemo radditi snimke na trkama i u Darosavi i u Aranđelovcu i krajem godine za 3. decembar smo planirali promociju filma u Aranđelovcu i Beogradu, a nakon toga taj kratki film, sa dve televizijske epizode, takođe, biće prikazivan i na festivalima dokumentarnog i kratkog filma, isto tako i na televiziji u Srbiji, a nadamo se, na nekim i u Francuskoj“.

Naš kolega dao je reč Dragoslavu Kuletu Perišiću, glavnom liku ovog filma. Prvo pitanje bilo je da li je uzbuđen: ,,Pa ne, ne mogu da kažem da sam uzbuđen, ali sam jako srećan jer ipak je to kruna moje karijere. Zbog čega? Ispraviću samo Milana, ne vozim moto trke 35 godina, već 46, od 1976. godine bez prekida. A otac je vozio od 1962. pa sve do svoje smrti. Porodica Perišić, jedna mala skromna kuća u Dorosavi, tu je bila baza i tu su se pripremali motori od 1962. pa sve do  2022. Znači 60 godina u kontinuitetu“.

Perišić je prokomentarisao početke njegove knjige, ali je iskorstio priliku da pohvali scenaristu Milana Todorovića i njegovu bogatu dosadašnju karijeru.  ,,Ja sam napisao te memoare 2016. godine, pre jedno dve-tri godine dok je on još bio u Engleskoj, pošto je Milan Todorović jedan od naših najuspešnijih menadžera, to on nije hteo da kaže, evo ja ću reći samo da je bio generalni direktor Koka-kole, ipak, treba ljudi to da znaju, ima svoju izdavačku kuću u Beogradu. Bio je predstavnik Actavisa za jugoistočnu Evropu, treba ipak da se zna. On je trenutno u penziji, bavi se scenarijom, pisanjem, on je napisao već četiri scenacrija, da li će ovo buti i  kruna njegove karijere, ja bih bio najsrećniji. Ono što ja znam, što mogu da kažem da sam imao 58 preloma, da sam osvojio 12 titula šampiona Srbije, Jugoslavije, Balkana, istočne Evrope, 20 kalendarskih različitih godina sam proveo po bolnicama,  neki put sam bio u gipsu po mesec dana, neki put po tri, šest meseci, natrpeo sam se tolikih bolova, ne mogu rečima da opišem“.

Nastavak na sledećoj strani