Pored toga, Pravna komisija donosi nova ograničenja:
Ona je odlučila :
- da se „sanitarna propusnica“ može primeniti samo na mestima koja su zbog njihova konfiguracija ili priroda aktivnosti koje su domaćini ne dozvoljavaju da se osigura poštovanje gestova barijera;
- da može biti predstavljena u papirnom ili digitalnom obliku;
- da medicinske informacije kojima bi ljudi i službe imale pristup ovlašćen za kontrolu „sanitarne propusnice“ bio bi ograničen i ne bi bio moguće diskriminisati pristup mestima, ustanovama ili događajima koji su u pitanju u zavisnosti od vrste predstavljenih dokaza (vakcina, negativni test ili potvrda o oporavku), niti da čuva dokumenta koja su lica predstavila;
- da će uredba posebno odrediti, nakon konsultacija sa naučnim savetom za Kovid-19, elemente koji omogućavaju utvrđivanje različitih vrsta dokaza i nakon konsultacija sa Komisijom nacionalnog tela za zaštitu podataka, lica i službe ovlašćene za kontrolu dokumenta.
S obzirom na ove granice i komplikacije, mogli bismo reći i da je zdravstvena propusnica mrtva. Naravno, uvek će biti moguće da vlada zatraži ponovno čitanje od strane Narodne skupštine kako bi izbrisala ove nove poteškoće, pod pretpostavkom da ih ne eliminiše zajednički odbor (ali teško je videti zašto bi se senatori složili da ponište ono što su upravo uradili). Ali ostaje činjenica da su vladine ambicije za sanitarnu propusnicu urodile plodom.
Ko će se pod tim uslovima truditi da primeni komplikovani uređaj sveden na nekoliko sporadičnih događaja? Već znamo da će muzeji i javne službe, kao i robne kuće, biti izuzeti iz propusnice. Od sada se ona odnosi samo za događaje koji uključuju aktivnosti nespojive sa gestovima barijere ili na mestima koja ih čine nemogućim.
nastavak na sledećoj strani