Na pitanje novinara Jutarnjeg u čemu je glavna razlika između Hrvatske i Švajcarske, ona bez oklevanja kaže da je to razlike u tempu i načinu života.
„Ovde je sve nekako više „laganini“, u Švajcarskoj radiš od 7 ujutro do 7 uveče uz malo pauze. Stalno trčiš s jednog mesta na drugo, ovde nekako nije tako, što nam se puno više sviđa. Ljudi u Švajcarskoj su zaista jako hladni, a kod nas su otvoreniji. Ovde komšija priča sa komšijom, što tamo nije slučaj. Tamo komšija prođe pored vas i ne pozdravi vas. Takođe, mladi tamo nemaju s kim da popiju kafu. Inače se tamo tokom radne nedelje nigde ne izlazi, a ovde znamo kakva je situacija kod nas i svaki kutak ima svoj kafić“, kaže kroz smeh.
Bolnice su još jedna velika razlika koju navodi, ali u korist Švajcarske. Kako kaže, tamo je sve vezano za zdravstveni sistem modernizovano ali ne može da se požali na same lekare u Hrvatskoj. Razlike ima u birokratiji gde je Švajcarska u prednosti.
„Na primer, dogodila nam se jedna situacija kada su nam u Hrvatskoj došli da priključe internet. Ovde smo na to morali da čekamo neka tri meseca, što se u Švajcarskoj nikada ne bi dogodilo. Još jedna razlika koju smo primijetili jeste, naravno, u kupovini hrane jer tamo ima nekih stvari, kao što su na primer određeni umaci ili slatkiši, koje kod nas ovde ne postoje. Ostalo je sve baš onako kako smo i očekivali jer smo zapravo dosta vremena provodili u Hrvatskoj. Kada smo se odlučili da se definitivno preselimo, taman smo pre toga bili u Splitu na letovanju, pa nam je bilo kao da nismo nikada ni otišli“, zaključuje ona.
Već više od osam godina, u jednom od predgrađa Pariza, postoji restoran „Balkan Montreuil“, mesto gde se okupljaju ljudi sa