Osim izbora u Nikšiću, velika pažnja u lokalnim medijima je posvećena prisustvu premijera Krivokapića na sahrani pravoslavnog episkopa eparhije zahumsko-hercegovačkog Atanasija? Kako analizirate premijerovu strategiju?
-Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić bio je prisutan 6. marta na sahrani pravoslavnog episkopa eparhije zahumsko-hercegovačkog Atanasija Jevtića. Iako je rekao da je to bila privatna poseta, delegacija, koju je činilo nekoliko drugih crnogorskih ministara, pokazuje da je to bila kvazi zvanična poseta Republici Srpskoj, jednom od dva entiteta Bosne i Hercegovine, koja se graniči sa Crnom Gorom , Ovaj inženjer po obuci je u politiku ušao kasno 2019. godine, kao reakcija na želju Mila Đukanovića da opljačka imovinu Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Krivokapić je učestvovao u dugim povorkama 2020. godine i čak je okupio intelektualace pod Kolektivom „Nećemo napustiti Crnu Goru“, suprotstavljajući se autoritarnim i antiliberalnim merama predsednika Crne Gore.
Otišavši u Trebinje na sahranu vladici Atanasiju, u Republikci Srpskoj, ovaj demohrišćanin je želeo da pokaže svoju podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi, okrećući tako ploču. Tokom izborne kampanje u Crnoj Gori koja je dovela do pobede na jesen 2020. godine, Srpska pravoslavna crkva i mitropolit crnogorski Amfilohije jasno su se opredelili za Krivokapića. Toliko da je prvi gest novog premijera Crne Gore bio odlazak u Eparhiju da poljubi ruku mitropolitu Amfilohiju, koji je čak bio konsultovan i za imenovanje ministara.
Ovim gestom Krivokapić se tako svrstava u pravu liniju velike evropske hrišćanske demokratske porodice. Takođe želi da krene suprotnim tokom nepotističke prakse Mila Đukanovića, stavljajući tačku na trideset godina vlasti DPS-a obeležene snažnom korupcijom.