Ovo pitanje se može odnositi kako za Srbiju tako i za Francusku jer su predsednički izbori u obe zemlje aprila ove godine. Znajući da Srbi u dijaspori izuzetno slabo glasaju na izborima za Predsednika Srbije, pozabavićemo se samo predstojećim izborima za Predsednika Francuske. Samo da napomenemo da je prijavljivanje u našim diplomatskim predstavništima za izbore u Srbiji ovog puta u Francuskoj, nešto bolje nego proteklih godina.
Što se tiče Francuske, po svim anketama novi-stari predsednik će biti Emanuel Makron. Francuzi njemu poslednjih dana daju skoro 30% glasova u prvom krugu gde bi u drugom potukao Marine Le Pen sa kojom je imao duel i pre pet godina. Što se tiče Srba, oni su podeljeni na one koji će glasati iz ubeđenja, iz interesa, iz patriotizma ili uopšte neće glasati. Da krenemo redom.
Emmanuel Macron. Aktuelni francuski predsednik ima uporište u srpskoj zajednici dosta i zbog poslanika njegove stranke Živke Park koja je srpskog porekla. Vezana za srpsku crkvu i srpsku zajednicu u Francuskoj kojoj je i bliska, učinila je veoma mnogo za ovih pet godina na uspostavljanju još jačih veza Francuske i Srbije u interesu Srbije, posebno onih ekonomskih. To je jedan od razloga zbog čega bi Srbi, koji imaju francusko državljanstvo, glasali za Makrona. Emanuel Makron je zaradio simpatije jednog dela srpskih glasača posle posete Srbiji i govora na srpskom jeziku kao i više prijateljske nego agresivne politike prema Srbiji za vreme ovog njegovog mandata. Oni koji ga neće glasati su oni koji mu ne mogu oprostiti mesto gde je bio smešten Aleksandar Vučić u Parizu tokom obeležavanja stogodišnjice od kraja Velikog rata ali i vođenje sanitarne krize i njegovu poziciju prema ratu u Ukrajini.
Marine Le Pen. Možda će najviše glasova Srba dobiti finalista predsedničkih izbora pre pet godina. Razlozi su različiti. U njenoj stranci stroge desnice među vodećim ljudima nalaze se dva Srbina, Aleksandar Nikolić i Andrea Kotarac. I jedan i drugi su bili veoma blizu pobede na regionalnim izborima. I jedan i drugi zastupaju ideje stranke i ne stide se da javno govore o svojim korenima. Naročito je to sada slučaj kada se u njihovim javnim nastupima može čuti osuda Nato alijanse i bombardovanje Srbije kada komentarišu stanje u Ukrajini. Zbog ova dva mlada, ali izuzetno uspešna Srbina, Marine Le Pen ima simpatije srpske dijaspore ali i zbog njene suverenističke politike i podrške Srbiji oko Kosova i Metohije. Srbi ne zaboravljaju da su jedine strane zastave na njenom završnom mitingu pred izbore pre pet godine bile zastave Srbije. Oni Srbi koji neće da je glasaju, kažu da bi njenim dolaskom u Francuskoj izbio građanski rat i da nema jasno definisan ekonomski i socijalni program.
Valérie Pecresse. Polako ali sigurno je grabila ka vrhu. Žena koja je još pre desetak godina počela da ima veze sa srpskom dijasporom još dok je bila kandidat za glavnokomadujućeg regiona Pariza i član Sarkozijeve stranke. Stranke koja od pada Sarkozija, poslednjih godina sve više i više beleži političke poraze i neuspehe i stanke koja je za vreme mandata Emanuela Makrona podržavala nečesto i samog francuskog predsednika iako je bila u opoziciji. Ona je poslednjih godina kao predsednica pariskog regiona davala pozamašna finansijska sredstva jednom ugruženju Srba u Francuskoj, zbog čega je naišla na osudu dela francuske javnosti posle istraživačkog teksta u čuvenom mediju Mediapart gde se pominju te subvencije. Oni koji bi je glasali su njoj bliski Srbi, koji se nadaju da će njenim dolaskom na vlast srpska zajednica imati korist zbog njenih ali i veza njenih najbližih saradnika sa njima. Glasaće je Srbi u znak zahvalnosti što region Pariza svake godine u srpsku čast obeležava Vidovdan i oni koji misle ili očekuju da će i pojedini Srbi imati ličnu korist tako što bi eventualno bili postavljeni na određene funkcije. Oni koji ne žele da je glasaju, to su oni koji ne mogu da prežale da je njen „učitelj“ Nikola Sarkozi bio na čelu Francuske kada je Francuska priznala takozvano „Kosovo“ i oni koji je smatraju kao Makronovu kopiju koja sluša Brisel i Vašington.
Od ostalih kandidata, solidno rangiranih po francuskim anketama, poslednjih meseci, simpatije Srba je dobio posebno predsednički kandidat Eric Zemour koji otvoreno zagovara belu, evropsku Francusku i otvoreno se protivi islamizmu i svemu što nije bazirano na hrišćanskoj civilizaciji. Levičar Jean-Luc Mélenchon je za socijalnu jednakost i za regularizaciju svih ljudi bez boravišne dozvole. Njega obično glasaju starije generacije Srba koje su došle pre nekoliko decenija u Francusku.
Sve u svemu, glas srpske dijaspore će se upamtiti kao glas onih koji su se integrisali i koji žele aktivno da učestvuju u francuskom društvu ali ni u kom slučaju neće biti presudan za predstojeće izbore. Šaroliko opredeljenje naših ljudi pokazuje razliku u mišljenjima specifičnu za svako demokratsko društvo.
