Sanitarna propusnica u ovom kontekstu nije zdravstvena već samo još jedna društvena mera, ali ne bilo koja, ona nadilazi jednostavan pokušaj da se okonča kriza ili smanji pritisak na zdravstveni sistem.
Sa naučnog i medicinskog stanovišta, SARS-CoV-2 je zarazan, što objašnjava njegovo sveprisutno širenje unutar ljudske populacije i u rezervoarima za životinje. Napad je masivan, jer stanovništvo nema dovoljnu prirodnu odbranu za borbu. Danas je poznato da vakcinacija vas ne sprečava da budete zarazni (u početku su sanitarne vlasti promovisale vakcinu radi izbegavanja infekcije, danas radi smanjivanja simptoma i smrtonosti ako se zarazite!) i ne izoluje varijante (lažno negativnih) u testovima PCR i antigena. Pojava varijanti izazvanih pritiskom vakcine održiv je naučni postulat u infektološkoj stručnoj zajednici, iako još nije dokazan. Takođe zaraznost koja prethodi simptomima dovodi do činjenične nemogućnosti kontrole epidemije i svih restriktivnih mera koje se mogu zamisliti.
Naučni dokazi pokazuju da zdravstvena propusnica nema jasno opravdanje. Ona ne izuzima zaraznost, pa stoga i prenos virusa. Stoga ne ispunjava javnu funkciju za koju je postavljena.
Kada se naučna premisa ukloni, postaje očigledno da prelazimo sa nauke na „politiku“. Propusnica može se smatrati samo političkom merom čiji će stvarni efekti na očekivano širenje virusa biti blizu nule. S druge strane, psihološki efekti na stanovništvo sa osećajem intenzivnog nadzora i zadiranja u privatni život biće veliki i mogu dovesti samo do jačeg nepoverenja u našu ionako krhku politiku javnog zdravstva i naše javne vlasti. „Zdravstvena demokratija“ više nije demokratija kada joj se doda pridev koji je ograničava.
Nastavak na sledećoj strani
Oduvek smo želeli, u Parizu i okolini, da imamo jedan pravi srpski restoran na visokom modernom nivou po ugledu na
