“Rigorozne kontrole”, “drastično sprovodeno”, “kažnjavanje” …Deluje smešno i nemoguće u Srbiji, zar ne?
U državi u kojoj se autobuske karte ne proveravaju, gde su SOKOJ kontrolori autorskih muzičkih prava po lokalima često izbačeni “šutom” u zadnjici, u državi (možda jedina u Evropi) koja ne može zabraniti korišćenje duvana u zatvorenim javnim prostorima, u kojoj mnoštvo prodavnica prodaje svoju robu bez davanja fiskalnih računa, u kojoj su vozači vremenom jedva pristali da vežu sigurnosni pojas u svom autu…a i možda najbitnije u celoj priči: u državi u kojoj je narod prvi ustao u svetu, početkom jula 2020., protiv najavljenog drugog zatvaranja stanovništva i uspeo da ga spreči…
Srpske vlasti su svesne da mogući neuspeh sanitarne propusnice proističe takođe iz kulturnog pitanja. Srbiju pre svega čine mali i srednji gradovi u kojima se pojedinci, za razliku od Zapada, broje, poznaju i veoma se druže (I ako se ogovaraju…). I kako uslovljavati prijatelja, kuma, komšiju, (ljubavnicu), poznanika, … sanitarnom propusnicom? Kao što kaže virusolog Ana Gligić: ,,Niko neće moći da kontroliše, jer oni koji žele da zarade prvi neće sprovoditi uvođenje kovid propusnica. Ko će kontrolisati ko ide u restoran? Oni koji žele da zarade oni će sakrivati one koji nisu vakcinisani…”.
Isto tako, odlučujući uslov za nametanje sanitarne propusnice: postojeći broj vakcinisanih. U Srbiji, za razliku od Italije, Francuske i drugih država, broj vakvinisanih je nedovoljan (53% , ako su cifre tačne) jer to podrazumeva da će slobode biti uskraćene polovini stanovništva, a potencijalni bes 3,5 miliona ljudi verovatno će biti mnogo radikalniji nego kada je u pitanju bes jednog miliona.
Nastavak na sledećoj strani