Mnogi Srbi smatraju sanitarnu propusnicu nesrazmeran odgovor na zdravstvenu krizu koji dovodi u pitanje legitimnost javne zdravstvene politike. Zaista, ako je uloga države da zaštiti građane od spoljne opasnosti, nevakcinisani predstavljaju samo opasnost za njih same. Pošto su vakcine dostupne svima, vakcinacija je predmet individualne građanske odgovornosti, a ne sveobuhvatne politike upravljanja zdravljem.
Da budemo i realni, zasićenost bolničkih usluga, koja služi kao izgovor za politiku vakcinacije, leži pre svega u činjenici da se zdravstvene ustanove nisu razvile u skladu sa demografijom, starenjem stanovništva i eksplozijom hroničnih bolesti. Većina Srba se i dalje leči u zdravstvenim ustanovama izgrađenim u vreme kralja i Tita! I pre kovida su domovi zdravlja uvek bili opterećeni. Ništa novo.
Na kraju, propusnica nije efikasna mera protiv širenja virusa, niti garancija dobrog zdravlja, jer možete biti vakcinisani, bolesni i zarazni u isto vreme. Ova mera jeste liberticidna, stvara bes i ružnu podelu unutar društva.
O katastrofalnim ekonomskim posledicama da i ne govorimo. Srpska privreda nema taj luksuz da podnosi jake udare.