Pokret „Žuti prsluci“ pozvao je na nove masovne proteste širom Francuske u subotu, 31. oktobra. Sa konferencije za štampu održane na Trgu Bastilja u Parizu, predstavnici pokreta poslali su jasnu poruku – odgovor građana na vladine mere mora biti jedinstvo.
Borba za građanska prava i slobodu okupljanja
Glavni razlog za novi poziv na mobilizaciju jeste, kako navode organizatori, odbrana javnih sloboda i otpor prema „autoritarnom zaokretu“ vlasti. Planirani su skupovi i sedeljke (sit-in) ispred zgrade Narodne skupštine u Parizu, kao i ispred gradskih kuća širom zemlje.
Predstavnici koordinacije Žutih prsluka, Bendžamin Bal i Azelma Sigo, istakli su da u zemlji vlada duboki bes koji vlasti uporno ignorišu.
„Naše slobode su pod napadom. Suočavamo se sa prezirima, odbijanjem dijaloga, lažima i represijom izvršne vlasti. Tog 31. oktobra marširaćemo za slobodu demonstriranja i za sve naše građanske slobode.“
Zabrane skupova dodatno podgrejale nezadovoljstvo
Odluka vlasti da zabrani brojne skupove širom Francuske usledila je nakon talasa nasilja i pljački koji su potresli zemlju nedelju dana ranije. Međutim, te zabrane su samo dodatno revoltirale pokret.
Poziv na nove proteste upućen je neposredno pre početka demonstracija protiv visokih troškova života i podrške srednjoškolskim zahtevima, čime Žuti prsluci nastoje da ujedine različite društvene grupe u borbi protiv ekonomske krize i restriktivnih mera države.
Francuska se u ovom trenutku nalazi u jednoj od najozbiljnijih društveno-političkih kriza poslednjih godina, a talas protesta koji je kulminirao 17. oktobra 2026. godine prerastao je iz studentskog nezadovoljstva u široki pokret protiv rasta troškova života, stanja javnih službi, obrazovanja i ukupnog pravca kojim zemlja ide. Prema podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, na ulicama se
Skupština Francuske odobrila je u okviru nacrta državnog budžeta za 2027. godinu privremenu meru kojom se značajno olakšava fiskalna politika kada je reč o intrafamilijarnim donacijama novca. Cilj ove inicijative jeste da se podstakne mlađa generacija i omogući da se ušteđeni novac „pokrene“ znatno ranije. Podsticaj za mlade i brži protok kapitala Inicijativu, koju je
Francuska prestonica ponovo se suočava sa vanrednim merama bezbednosti i atmosferom duboke strahove i neizvesnosti. Policijska prefektura Pariza zvanično je saopštila da se policijski čas, koji je već na snazi tri uzastopne noći, produžava i važiće sve do ponedeljka ujutru, 26. oktobra. Ova mera direktno pogađa kritične zone u samom srcu grada — Trg Republike
Izjave bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa usmerene ka francuskom državnom vrhu ponovo su uzdrmale diplomatske odnose između SAD i Francuske. Povod za nove tenzije bile su Trampove javne optužbe na račun migracione politike francuskog predsednika Emanuela Makrona, date tokom obraćanja novinarima u Beloj kući. Oštre optužbe i dramatične prognoze Govoreći pred predstavnicima medija, Donald Tramp
Nakon talasa uličnog nasilja i demonstracija koje su izbile sredinom oktobra i izazvale bezbednosni chaos širom Francuske, izvršna vlast i zakonodavci preduzimaju odlučne korake kako bi povratili kontrolu nad javnim redom i mirom. Komisija za zakonodavstvo francuskog Senata sačinila je obiman izveštaj pod nazivom „Budućnost održavanja javnog reda: 30 predloga za preuzimanje kontrole”, u koji
Francuska se nalazi na ivici novog talasa velikih socijalno-političkih potresa. Dok se za sutra najavljuju masovne demonstracije širom zemlje, francuska vlada donela je odluku o pokretanju opsežne i do sada retko viđene bezbednosne operacije. Predsednik Emanuel Makron sazvao je vanredne sastanke sa službama bezbednosti, dok su najviši zvaničnici u parlamentu i javnosti javno priznali ozbiljne
Nakon rušilačkih nemira i masovnih pljački koji su 17. i 18. oktobra potresli Pariz, Lion, Marsej i druge francuske gradove, Francuska se ubrzano sprema za novi kritični test. Za subotu, 24. oktobar, najavljen je nastavak demonstracija pod nazivom „Akt II“, dok državni vrh i policijske snage pokušavaju da spreče ponavljanje scenarija koji je zemlju doveo
Sveže sprovedeno istraživanje javnog mnjenja agencije Ifop (za LCI, Le Figaro i Sud Radio), sprovedeno neposredno nakon talasa nasilja i nemira koji su potresli Francusku 17. oktobra, donosi novi politički presek na šest meseci do prvog kruga predsedničkih izbora 2027. godine. Dok se zemlja oporavlja od društvenih potresa i otvara žustru debatu o bezbednosti, najnovija
Nakon masovnih nereda, vandalizma i rušilačkih pohoda koji su 17. oktobra preplavili francuske gradove, više od 2000 ljudi našlo se u pritvoru i pred sudijama. Međutim, dok se vlasnici uništenih lokala i preplašeni građani nadaju adekvatnoj kaznenoj politici, prve presude i realnost na terenu ponovo otvaraju bolno pitanje: Da li je pravosudni sistem u Francuskoj
Nakon što je u noći subote na nedelju (17. oktobar) razorni požar progutao zgradu gradske većnice (Hôtel de Ville) u Limožu — pri čemu su izgoreli krov i istorijski zvonik iz 19. veka — francuska policija i specijalne jedinice sprovele su brzu akciju privođenja glavnog osumnjičenog. U utorak, 20. oktobra, u ranim jutarnjim časovima (oko
