7 godina zatvora i novčana kazna od 300.000€ – tužilaštvo zatražilo oštru kaznu za Nikolu Sarkozija

Sarkozijevi demanti

Tezu o „osveti” koju je Nikola Sarkozi više puta pominjao, odbacili su i tužioci koji su u njemu videli „pravog donosioca odluka, pravog sponzora” „ovog pakta o korupciji”. Dovoljno je reći da demanti bivšeg zakupca Jeliseja nisu bili ubedljivi. „Nikada, nikada nećete naći ni evro, ali ni libijski cent u mojoj kampanji“, branio se Nikola Sarkozi na početku suđenja.

„Imao sam utisak da smo krenuli od postulata ’Sarkozi je kriv‘“, da „pitanje“ više nije „potraga za istinom“ već da finansijsko tužilaštvo „ne izgubi obraz“, afirmisao je dalje bivši šef države. Ali, suočen sa elementima koje je prikupila istraga, a potom i tok suđenja, Nikola Sarkozi se borio da se odbrani.

Afera je počela 2012. godine kada je Mediapart objavio belešku libijskih tajnih službi u kojoj se dokazuje da je libijski režim uplatio 50 miliona evra bliskim ljudima Sarkozija neposredno pre početka kampanje 2007. godine. Tvrdnja koja je dopunila izjave sina Moamera Gadafija godinu dana ranije koji je prvi put u intervjuu za Euronews pomenuo libijsko finansiranje kampanje kandidata UMP, rodonačelnika LR.

Koferi novčanica

Francuski pravosudni sistem je 2013. godine pokrenuo sudsku istragu za, posebno, „korupciju“ i „trgovanje uticajem“. Sudije su se oslonile i na izjave ozloglašenog francusko-libanskog biznismena Ziada Takidina koji je, nekoliko meseci ranije ispitivan od strane sudije Van Rjumbekea u drugom slučaju, tvrdio da ima dokaze o ovom finansiranju.

Zatim je objasnio da je Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje je tada zauzeo Nikola Sarkozi, predao tri kofera novčanica. Tokom pretresa, istražitelji su otkrili uplatu od 500.000 evra iz inostranstva na jedan od bankovnih računa Kloda Geana, njegovog bivšeg direktora kampanje.

Tokom celog suđenja, ovaj čovek veoma blizak predsedniku, i ministar unutrašnjih poslova Francuske, sada krhkog zdravlja, upleo se u svoje poricanje. Što se tiče Brisa Hortefea i Erika Verta, obojica su pokušali da minimiziraju svoju ulogu u ovoj aferi.

Tužilaštvo je protiv Kloda Geana tražilo 6 godina zatvora i novčanu kaznu od 100.000 evra, 3 godine zatvora, 150.000 evra i 5 godina zabrane protiv Brisa Ortefea i godinu dana zatvora sa mogućim prilagođavanjem kazne i 3.750 evra novčane kazne protiv Erika Vera.

Bivši šef države već je prošlog decembra osuđen na godinu dana zatvora u aferi „Pol Bizmut“. Sada nosi elektronsku narukvicu i žali se Evropskom sudu za ljudska prava.

U februaru 2024, Nikola Sarkozi je takođe osuđen na godinu dana zatvora, uključujući 6 meseci, u okviru afere Bigmalion koja je povezana sa računima kampanje za 2012. Od tada se žalio Kasacionom sudu. Sud više meseci neće odlučivati o krivici ili nevinosti optuženih u aferi Gadafi.