Sto za jednog
Streljanje je bilo odmazda za pogibiju deset i ranjavanje 26 nemačkih vojnika u napadu partizana 16. oktobra 1941. na Treći bataljon 749. pešadijskog puka Vermahta.
Odmazdu su Nemci otpočeli već u nedelju, 19. oktobra, u selima Maršiću, Ilićevu, i Grošnici. Tada je, prema istorijskim izvorima streljano 416 meštana. Ipak, 416 meštana nije bilo ni blizu kvote koju su Nemci tada propisali: „100 za jednog“.
Da bi ispunili tu kvotu, oni su 20. oktobra počeli da hapse građane Kragujevca i da ih 21. oktobra streljaju. Hapsili su Kragujevčane po ulicama, kafanama, školama…
Skoro da niko nije ni pokušao da pobegne, plašeći se posledica za svoje porodice, Nemci su se poslužili trikom da je sve zbog zamene ličnih karata. Uhapšene ljude su zatvorili u kasarnu „Tanasko Rajić“, i odatle ih odveli na streljanje 21. oktobra. Za tri dana je streljano oko 3000 ljudi, a među njima i mnogo dece i to ne samo u Kragujevcu nego i u Jadru i Kraljevu.
Kragujevačka tragadija je, kako istoričari upozoravaju, bila poznata u Drugom svetskom ratu odamah pošto se desila i nekako je odmah postala simbol stradanja dece i civila u ondašnjim Jugoslaviji i Srbiji u Drugom svetskom ratu.
nastavak na sledećoj stranici