,,U razgovoru s ljudima sam zaključio da im je pored materijalne potrebna i moralna podrška. Sećam se svog prvog humanitarnog konvoja 2005. godine, kada sam imao 19 godina. Tada su nam govorili da dođemo opet i u slučaju da nemamo ništa da im poklonimo. Danas, 17 godina kasnije, poruka je nažalost ista, jer se ni situacija nije mnogo promenila, i te kako je teška i napeta“, naglašava Gujon.
Takođe navodi da je 2021. godine, u odnosu na prethodnu, bilo 50 odsto više napada na Srbe sa Kosova i Metohije, što smo i upoznati sa time kroz medija i društvenih mreža.
https://ssup.fr/restoran-balkan-express-miris-koji-budi-apetit-ukus-koji-budi-sva-cula/
,,U mnogim mestima na Kosovu i Metohiji ne možete da govorite na srpskom jeziku, ne možete da slavite Vaskrs u Đakovici, stalno organizuju neke demonstracije. Meni su zabranili ulazak na Kosovo 2018. godine, kao i mnogim drugim humanitarcima koji pomažu Srbima i drugim ljudima u enklavama koji govore istinu o patnji srpskog naroda koja traje već 22 godine“, kaže Gujon.
Arno Gujon, koji je i direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, kaže da se do oktobra prošle godine 92.300 ljudi vratilo u Srbiju.
,,Videli smo još na samom početku pandemije gužve na granicama – ljudi koji nisu imali rešen status i zdravstveno osiguranje u zemljama gde rade videli su da im je sigurnije i bolje da budu u Srbiji pored svojih porodica“, smatra Gujon.
Nastavak na sledećoj strani