„Autogol“ EU i sjajni manevar Srbije pred prestojeću zimu

Odluka Evropske unije da se u rekordnom roku odrekne jeftinog ruskog cevovodnog gasa i pređe na skuplje, uglavnom američke i katarske tečne alternative (LNG), predstavlja jednu od najdramatičnijih privrednih i geopolitičkih prekretnica u 21. veku. I dok Brisel svoju politiku objašnjava „strateškom nezavisnošću” i bezbednosnim razlozima, ekonomska realnost na terenu pokazuje visoku cenu tog poteza: pad industrijske proizvodnje, deindustrijalizaciju i permanentno visoke troškove života.

U takvom energetskom pejzažu, Srbija se našla u specifičnoj i privremeno povoljnijoj poziciji – zahvaljujući povoljnim aranžmanima sa ruskim partnerskim kompanijama i statusu vojne i političke neutralnosti, obezbedila je znatno niže cene i punija skladišta gasa u odnosu na prosek Evropske unije.

Zbog čega je Evropa napravila strateški „autogol”?

Kako ističe profesor Elektrotehničkog fakulteta i predsednik Saveza energetičara Srbije Nikola Rajaković, utakmica koju je Evropa odigrala sa gasom predstavlja klasičan „autogol”.

Strategija EU se zasnivala na pretpostavci da će iznenadno presecanje dotoka ruskog prirodnog gasa brzo uspeti da se nadomesti uvozom tečnog prirodnog gasa (LNG) i ubrzanom zelenom tranzicijom. Međutim, to se pokazalo kao geopolitička i ekonomska zabluda iz nekoliko razloga:

• Sastav i trošak tečnog gasa (LNG): Tečni gas iz SAD ili Katara zahteva složen proces ukapljivanja, transport specijalnim tankerima i ponovnu gasifikaciju u evropskim lukama. To ga u startu čini drastično skupljim u odnosu na ruski gas koji je decenijama stizao direktnim cevovodima.

• Gubitak industrijske konkurentnosti: Evropska – a pre svega nemačka – teška industrija (hemijska, metalska, auto-industrija) decenijama je gradila svoju profitabilnost na jeftinim energentima. Prisiljene da kupuju višestruko skuplji energent, evropske fabrike gube trku sa SAD i Kinom, pri čemu mnoge kompanije premeštaju proizvodne pogone van kontinenta.

• Geopolitička zavisnost umesto nezavisnosti: Zamenom ruskog gasa američkim, Evropa nije postigla energetsku nezavisnost, već je samo promenila adresu zavisnosti. SAD su preuzele dominantnu ulogu na evropskom tržištu nafte i gasa, ostvarujući ogromne profitne marže i istovremeno sistematski slabeći ekonomsku snagu evropskih konkurenta.

• Nespremna skladišta uoči zime: Pred početak grejne sezone, popunjenost evropskih skladišta gasa kreće se oko 70–75% (što odgovara oko 75 milijardi kubnih metara), što je primetno ispod bezbednosnog cilja od 85–90%.

Da li je Srbija u prednosti u odnosu na Evropu?

U poređenju sa evropskim prosekom, Srbija u novu grejnu sezonu ulazi sa stabilnijom energetskom slikom u sektoru gasa:

• Popunjenost kapaciteta na maksimumu: Za razliku od deficitarnih evropskih skladišta, domaće rezerve gasa u Banatskom Dvoru i u zakupljenim kapacitetima u Mađarskoj nalaze se na samom maksimumu.

• Povoljnija cena energenta: Zahvaljujući važećim gasnim aranžmanima sa Rusijom, Srbija nabavlja energent po cenama koje su znatno ispod komercijalnih tržišnih kotacija na evropskim berzama (TTF).

• Prednost u zalihama, ali pritisak licenciranja: Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić napominje da Srbija ima jasnu prednost u zalihama gasa koja daje razlog za relativni spokoj tokom zime. Međutim, ta prednost stiže „na kašičicu” — kroz kratkoročna produženja američkih licenci (OFAC) za NIS i periodične obnove ugovora.

Upravo ugovori o strateškom partnerstvu sa SAD pružaju Srbiji manevarski prostor da sačuva operativnost svoje Naftne industrije (NIS) i Pančevačke rafinerije, dok se u pozadini odvija prekomponovanje vlasništva i pregovori sa kompanijama poput mađarskog MOL-a.

Nalazi li se Srbija zaista u trajnoj prednosti?

Iako je kratkoročno u povoljnijoj poziciji po pitanju cenovnog šoka i popunjenosti gasnih skladišta, analitički uvid pokazuje da Srbija ima sopstvene strukturne slabosti koje sprečavaju dugoročnu dominaciju:

SRBIJA VS. EVROPA (ENERGETSKI PREGLED)

+------------------------+---------------------------------+----------------------------------+
| Kriterijum             | Srbija                          | Evropska unija                   |
+------------------------+---------------------------------+----------------------------------+
| Zalihe gasa            | Maksimalne (visoka sigurnost)   | Delimične (~75%, ispod cilja)    |
| Cena prirodnog gasa    | Povoljna (povlašćena)           | Visoka (zavisnost od LNG-a)      |
| Hidro-potencijal       | Znatno oslabljen (suša, ~8 TWh) | Varira po regionima              |
| Zelena tranzicija      | Znatno kasni (~50 W/stanovniku) | Napredna (npr. NL: 1.500 W/stan.)|
| Energetska efikasnost  | Niska (troši 4x više od EU)    | Visoka (strogi standardi)        |
+------------------------+---------------------------------+----------------------------------+

• Ranjivost hidro-sektora: Zbog sušnih perioda, proizvodnja iz hidroelektrana u Srbiji znatno je podbacila (Đerdap 1 i 2 rade sa smanjenim kapacitetom), pa se umesto rekordnih 13–14 TWh ove godine jedva dostiže oko 8 TWh.

• Zaostajanje u obnovljivim izvorima (OIE): Srbija plaća cenu zakasnele tranzicije na obnovljive izvore energije. Primer koji ilustruje razliku jeste podatak da Srbija ima svega oko 50 vati instalirane solarne snage po glavi stanovnika, dok Nemačka ili Holandija imaju i do 1.500 vati.

• Neefikasnost potrošnje: Srbija troši oko četiri puta više energije po jedinici BDP-a u odnosu na prosek Evropske unije, što ukazuje na ogromne gubitke u prenosu i neracionalnu potrošnju u domaćinstvima i industriji.

Geopolitički rasplet i perspektiva

Iako je Evropa napravila ozbiljnu stratešku grešku odricanjem od jeftinog energenta pre nego što je obezbedila adekvatnu zelenu ili nuklearnu alternativu, Srbija ne sme da pobrka trenutnu cenovnu prednost sa dugoročnom energetskom nezavisnošću.

Kratkoročna prednost u jeftinijem gasu i punim skladištima služi kao amortizer za predstojeću zimu. Međutim, dugoročno rešenje obema stranama nalaže istu lekciju: prevelika uvozna zavisnost od bilo kog pojedinačnog spoljnog faktora — bilo da je reč o ruskom cevovodu ili američkom tečnom gasu – predstavlja najslabiju kariku nacionalne bezbednosti.

Za Srbiju to znači da dobijeni predah u ceni gasa mora iskoristiti za ubrzanu izgradnju kapaciteta poput RHE Bistrica, širenje solarnih i vetroparkova, kao i projekte poput gasno-vodoničnih elektrana.