Rezidencija Ambasadora Srbije u Parizu je jedno od najlepših zdanja koje naša zemlja ima van Srbije. Ova prelepa građevina se nalazi na ekskluzivnoj lokaciji uz sam Ajfelov toranj u Parizu a ima pogled na vrtove parka Trocadero. Ali rezidencija i mesto gde ona stoji kriju nekoliko tajni koje ćemo vam mi otkriti u ovom tekstu.
Benjamin Delessert (1773-1847), po kome se naziva ulica gde leži Rezidencija Ambasadora Srbije, poticao je iz porodice bankara i industrijalaca iz Švajcarske. Pored porodične banke kojom je upravljao od 1795. godine, Delessert je osnovao fabriku pamuka i rafineriju šećera od trske u današnjem predgrađu Pariza, mestu Passy, u nekadašnjem samostanu Minimes. Uz pomoć hemičara Jean-Baptiste Quéruel-a, razvio je proces za proizvodnju šećera od cvekle. Godine 1812. industrijalca je posetio car Napoleon I koji ga je odlikovao Legijom časti sa sopstvenim krstom. Postavljen je za barona Carstva i imenovan za regenta Banke Francuske. Godine 1818. Delessert je osnovao Caisse d’Epargne, crpeći inspiraciju iz engleske institucije. Delessert je sebi izgradio veliku kuću u blizini svoje fabrike.
Od 1912. godine, Louis-Charles de La Trémoille (1863-1921), vojvoda od La Tremoja, i njegova supruga, Hélène Pillet-Will, odlučili su da sruše Delessert-ovu staru kuću i da na njenom mestu sagrade raskošnu rezidenciju. Posao je poveren čuvenom arhitekti Paul-Ernest Sanson-u (1836-1918), koji se istakao u umetnosti građenja palata inspirisanim klasičnom francuskom arhitekturom; on je takođe omiljeni arhitekta aristokratije i više srednje klase tokom Belle Epoque. Projekat je raskošan, zahvaljujući bogatstvu gospođe Hélène Pillet-Will, ćerke bogatog bankara Frédéric Pillet-Will-a, vlasnika vinograda Chateau-Margaux, jednog od najprestižnijih u regionu Bordoa.
Zbog strmog nagiba zemljišta hotel je izgrađen na velikoj terasi. Njegova glavna fasada je okrenuta ka vrtovima Trocadero. Gradnja je trajala od 1912. do 1920. godine; sin i unuk arhitekte završili su posao nakon smrti Paul-Ernest Sanson-a. Na Bulevaru Delessert, tri velike arkade sa sfingama i kupidima prethode rezidenciji, postavljene unakrsno u odnosu na bulevar. Fasada sa pogledom na baštu ima 3 nivoa. U prizemlju su pravougaone uvale prekrivene izlomljenim frontovima i bogato izrezbarenim „kornišima“ (Istureni estetski deo koji kruniše zgradu). Snažno istureni „korniš“ odvaja 1. sprat od gornjeg nivoa. Balustrada kruniše fasadu. Unutrašnjost, očaravajuća stolarija u trpezariji potiče iz Hotel de Pomponne, koji se nalazio na Place des Victoires („Trg pobeda“) i srušen je 1885. Pripisuju se velikom ornamentalisti Gilles-Marie Openord-u.
Oko 1930. godine Kraljevina Jugoslavija želi da kupi ovu velepnu građevinu zbog čestih poseta Kralja Aleksandra Francuskoj, ali atentat u Marselju stopira pregovore o kupovini. Ipak Knez Pavle Karađorđević otkupljuje 1936. godine rezidenciju od porodice La Trémoille za potrebe Kraljevine Jugoslavije. Rezidencija je postala sedište ambasade Kraljevine Jugoslavije. Nakon raspada Jugoslavije, ova predivna građevina je postala rezidencija srpskog ambasadora u Francuskoj. Hotel de La Tremoille je jedna od najlepših privatnih rezidencija izgrađenih u Parizu tokom Belle Epoque.
Ponekad je otvorena za javnost tokom Dana baštine ili privremenih izložbi a u njoj se održavaju i veličanstvene svečanosti vezanih za Srbiju od kojih bi izdvojili 15. februar, Dan državnosti Srbije.
Što se tiče arhitekte Paul-Ernest Sanson-a, pored projektovanja ove naše prelepe rezidencije, njegova arhitektonska remek dela su i Palais Rose, Hotel de Breteuil, Hotel Ephrussi, Hotel de Broglie, Hotel de Ganai, Hotel Rodolphe Kann, Hotel Maurice Kann, hotel Porges, hotel Vogue, hotel Bischoffsheim, hotel Schneider…
Dugogodišnje iskustvo i izuzetna profesionalnost i kvalitet u poslu učinili su da se nadaleko čuje za prevoznika Dobrosava. Njegova firma
