Februar 2025. u Parizu biće ispunjen radosti, muzikom i narodnim igrama zahvaljujući tri manifestacije koje organizuju KUD „Biseri Drancy“, Ansambl Narodnih Igara i Pesama „Oro“, KUD „Mladost Paris“ i KUD „Izvor Paris“. Ovaj festival folklora okuplja kulturno-umetnička društva i mališane iz Pariza i okoline u jedinstvenom slavlju tradicije i detinjstva.
Lokacija: Gymnase Juliot Curie, 107 avenue Jean Jaurès, 93700 Drancy
Početak programa: Nakon folklornog koncerta sledi velika tradicionalna igranka.
Ulaznica: 15€ (deca do 12 godina ulaz besplatan)
Nakon programa, svi prisutni moći će da uživaju u igranci uz narodni orkestar, dok će bar i roštilj raditi tokom cele večeri. Pridružite se u zajedničkoj proslavi tradicije!
1. Februar 2025: „Deca su ukras sveta“
Organizator: Ansambl Narodnih Igara i Pesama „Oro“
Lokacija: Salle Max Jacob, 33 rue de Vienne, Bobigny
Sa dubokom tugom i nevericom primili smo vest da nas je prerano napustio naš Parižanin, veliki prijatelj, Ivan Conić, čovek čije je ime u srpskoj dijaspori u Parizu bilo sinonim za poštenje, dobrotu i nesebičnu pomoć drugima. Ivan je preminuo 7. januara, na Božić, posle kraće i teške bolesti, ostavivši iza sebe prazninu koju je
U vremenu u kojem je gotovo sve dostupno, a retko šta zaista dodiruje, nastaje „Glad“ – autorski art-house film koji svoju svetsku premijeru planira na jednom od evropskih festivala 2026. godine. To je film koji ne traži pažnju glasno, već je zahteva postojano, ulazeći duboko u prostor emocionalne gladi kao globalnog stanja savremenog društva. Ono
Kažu da čovek može da promeni adresu, jezik, navike, pa čak i ritam života, ali da dušu ne može. Ona se uvek vraća tamo gde je prvi put naučila da voli. Tako je i *Marina, rođena u Francuskoj, odrasla među urednim haustorima i tihim metro stanicama, jednog jutra shvatila da joj srce kuca u ritmu
Pravoslavni Božić, praznik Rođenja Gospoda Isusa Hrista, jedan je od najvažnijih i najradosnijih dana u srpskom narodu. To nije samo verski datum u kalendaru, već duboko ukorenjen stub identiteta, porodične tradicije i narodnog pamćenja. Za Srbe koji žive van matice, a naročito za srpsku zajednicu u Francuskoj, Božić ima dodatnu, snažnu simboliku: on je most
Sutra je Badnji dan, jedan od najznačajnijih dana u srpskoj tradiciji, dan koji nas priprema za rođenje Hristovo i dolazak Božića. Od davnina, Badnji dan se doživljava kao vreme molitve, porodičnog zajedništva i poštovanja tradicionalnih običaja. Posebno je važno da se Srbi u dijaspori, koji žive daleko od domovine, podsete ovih običaja. Iako su okolnosti
Objavljen je raspored bogosluženja povodom božićnih praznika u Crkvi Svetog Vasilija Ostroškog, koja se nalazi na periferiji Pariza. Poseban značaj ove godine ima centralna božićna služba uoči praznika, uz prisustvo Episkopa Justina, što predstavlja jedan od najvažnijih liturgijskih trenutaka božićnog praznovanja za vernike u Parizu i okolini. Badnji dan – 6. januar Crkva će biti
Srpska pravoslavna crkva Svetog Save u Parizu, objavila je raspored bogosluženja povodom Badnjeg dana, Božića i božićnih praznika, uz poziv vernicima da ove svete dane provedu u molitvi, sabranju i duhovnoj pripremi. Raspored bogosluženja 6. januar – Badnji danNa Badnji dan, Sveta Liturgija biće služena u 9.30 časova, uz mogućnost pričešća vernika.U 18 časova predviđeno je
Crkva Svete Petke na Bondiju, na periferiji Pariza, objavila je raspored bogosluženja povodom Badnjeg dana, Božića i božićnih praznika, upućujući vernicima važnu poruku o značaju zajedničke molitve, pričešća i sabranja u ovim svetim danima. Raspored bogosluženja 6. januar – Badnji danNa Badnji dan bogosluženja će započeti u 9 časova Svetom Liturgijom sa pričešćem vernika.U večernjim
Stefan Ivanović (31), Srbin koji je nestao nakon požara u noćnom klubu „Le Constellation“ u švajcarskom skijalištu Kran-Montana, pronađen je mrtav, potvrdila je njegova rođaka za Kurir. Stefanova porodica prethodno je poslala DNK uzorak. Stefanova rođaka je ranije istakla i da se u domaćim i stranim medijima samo spekuliše o brojkama, koje su prema njihovim informacijama mnogo
Na osnovu svedočenja i izjava Srba iz dijaspore koji su se vratili u otadžbinu „Na Zapadu sam imao posao, ali nisam imao mir.“ „Deca su mi govorila francuski bolje nego srpski – tada sam shvatio da je vreme za povratak.“ „U Francuskoj sam uvek bio stranac, u Srbiji sam opet čovek.“ Ovo nisu političke parole,
