Milinkovićev restoran u predgrađu Pariza u mestu Montroj bio je glavni izvor informacija u kome su u to vreme dolazili francuski prijatelji i novinari da se informišu, anketiraju i dođu do inaformacija koje ne bi moglu saznati na drugom mestu.
,,Gledali smo zajedno naš televizijski program. Prevodili smo im, savetovali ih. Tu su se i pripremali za odlaske na teren, u Srbiju. Čašćavali smo ih, pili smo i jeli zajedno. Sa gotovo svima smo ostali prijatelji, što je uticalo na to da neki od njih kasnije počnu da pišu lepo o našoj zemlji. Nadam se da smo i mi tome malo doprineli“, poručuje Milinković.
Posle neuspeha pregovora u Rambujeu, dogodila se i nesreća koja je sve potresla. ,,Sastali smo se kasno uveče u mom restoranu. Sa nama je bila i novinarka agencije Rojters. Među nekoliko aktivista, kao što su Milisav Aleksić, Miloš Janković, Dragan Đurić, Sima Mraović i drugi, bio je i Dragan Rajković, koji je iste noći ubijen. Njegovo telo je pronađeno u hodniku na ulazu u stan. Nikada se nije saznalo ko ga je ubio“, priseća se Milinković.
Neprekidno su posle toga srpski aktivisti dežurali i pred Međunarodnom salom za konferencije „Kleber“, gde se u Parizu održavao produžetak pregovora. Nastavili su s lobiranjem i organizovanjem manifestacija. Sve je, nažalost, bilo uzalud. Vest koju nisu želeli da čuju ih je tada zatekla u rstoranu ,,Bila jednom jedna Jugoslavija“, vest da je počelo bombarodavnje Srbije.
Nastavak na sledećoj strani