Razmerama propagande bavili su se i u Beogradu. Pre neki dan izneli su podatke o tome da je u evropskim medijima minulih meseci objavljeno dve hiljade tekstova o tome kako Srbija navodno ugrožava mir u BiH i na Kosovu ali se, kako je konstatovao predsednik Aleksandar Vučić, ipak „ništa nije desilo”2.
Ozbiljnim analitičarima već na prvi pogled upada u oči to što, uprkos tvrdnjama onih kojima su usta puna navodnog širenja ruskog uticaja, realno stanje na terenu svedoči da u BiH ne samo da nema ruskih trupa, niti „meke moći” oličene u medijima i nevladinim organizacijama koje se finansiraju iz Rusije dok zapadnih finansijera ima. Niti je RS preko organa BiH planirala ili pokrenula inicijativu da se zemlja pridruži Evroazijskoj uniji ili ODKB-u, prizna Donjeck i Lugansk, već se srpske vođe drže evropskog puta i slede politiku Brisela povodom pitanja odnosa prema teritorijama koje su priznale Moskva i Sirija.
Nakon najave dolaska britanskih „stručnjaka” i neuverljivih objašnjenja koja se u vezi sa tim daju, sada je možda malo jasnije da je povika na vuka pre izgovor za više zapadnog mešanja u zemlji koja i sada može da se „pohvali” sa više stranih izaslanika i nadinstitucionalnih predstavnika nego ceo region, kojem se, uzgred, smeši i dolazak, šestog po redu, zapadnog posrednika.
To što pojedini agresivni tonovi Britanaca zvuče kao da se spremaju da objave rat možda i nije neočekivano od zemlje koja se povukla iz EU, pa sada nastoji da za srazmerno malo novca kroz ratoboran govor nadoknadi izgubljeni uticaj i možda ga makar u percepciji malo i uveća, vodeći se oprobanom strategijom da je percepcija, zapravo, stvarnost. To što se London trudi da svoje poteze isprati gromoglasnim rečima ukazuje tek na to da bi epilog cele „operacije” mogao da bude taj da će Britanci sa sobom doneti još više antiruske propagande i da ih u tome izgleda neće sputavati, ipak, nešto ujednačeniji tonovi iz Berlina i Pariza. Iz toga neki izvlače zaključak da je gnev zapada, ali i Sarajeva, izazvan prevashodno time što je Banjaluka u dosta nepovoljnom geopolitičkom okruženju uspela da, pored u Beograda, slamku spasa za koju može da se uhvati pronađe najpre u Rusiji, a potom i u Kini i Mađarskoj, i na taj način u međunarodnoj areni skrene pažnju na to sa čime se srpski narod suočava kada je reč o pokušaju prevrednovanja Dejtonskog sporazuma i podrivanja autonomije stečene međunarodnim ugovorom.
nastavak na sledećoj strani