Prvo, zvanična statistika u mnogim zemljama isključuje žrtve koje nisu bile pozitivne na kovid-19 pre smrti – što može biti većina na mestima sa niskim kapacitetima za testiranje. Drugo, bolnice i matične knjige možda neće obrađivati izvode smrti nekoliko dana, pa čak i nedelja, što stvara zaostajanje u podacima. I treće, pandemija je lekarima otežala lečenje drugih bolesti i obeshrabrila ljude da idu u bolnicu, što je, kako je navedeno, možda indirektno uzrokovalo povećanje smrtnosti od drugih bolesti osim kovid-19.
Kako su istakli autori istraživanja, jedan od načina da se objasne ti metodološki problemi je upotreba jednostavnije mere, poznate kao „višak smrtnosti“, o čemu je pre godinu dana govorio i član Kriznog štaba dr Predrag Kon, poredeći broj ljudi koji umiru zbog bilo kog uzroka u određenom periodu sa višegodišnjim prosekom broja smrtnih slučajeva.
Londonski nedeljnik je koristio statističke modele za kreiranje polaznih osnova, predviđajući broj smrtnih slučajeva koji bi svaki region normalno zabeležio 2020. i 2021. godine. Nulta osnova predstavlja prosek broja svih smrtnih slučajeva u jednoj zemlji u periodu od 2015. do 2019. godine, pri čemu broj iznad nule znači više smrtnih slučajeva nego što se očekivalo.
Analiza Ekonomista pokazuje da je u većini država broj takozvanih prekomernih smrti (u poređenju sa osnovnom vrednošću) veći od zvanično objavljenog broja smrtnih slučajeva od infekcije kovid- 19. Portal N1 već je pisao o sumnjama u tačnost podataka o broju preminulih od posledica kovida u Srbiji koje su se pojavile u junu 2020. godine, a kulminirale krajem prošle godine, kada su navode o manipulaciji podacima izneli i lekari okupljeni u udruženju “Ujedinjeni protiv kovida“ (UPK).
Nastavak na sledećoj strani
Oduvek smo želeli, u Parizu i okolini, da imamo jedan pravi srpski restoran na visokom modernom nivou po ugledu na
