Postavljanje fizičkih prepreka za zaštitu od vozila koje bi moglo biti korišćeno kao oružje.
Ograničenja i zabrane parkiranja u blizini događaja.
Angažovanje dodatnih resursa
Saradnja sa lokalnim vlastima, privatnim bezbednosnim kompanijama i drugim akterima unutar bezbednosnog sistema.
Korišćenje video-nadzora za praćenje javnih prostora i povećanje efikasnosti.
Pojačan nadzor i provere
Vizuelni pregledi torbi, fizičke kontrole, i odgovarajuća obuka za bezbednosno osoblje.
Upravljanje ljudskim tokovima
Organizacija i kontrola redova, usmeravanje pešaka i optimizacija pristupa javnim mestima.
Plan Vigipirate i trenutna situacija
Retailleau je podsetio da je plan Vigipirate – francuski sistem za prevenciju i reagovanje na terorističke pretnje – i dalje na najvišem nivou, „Hitni napad“, od maja 2024. godine. To uključuje maksimalnu mobilizaciju resursa u cilju zaštite stanovništva.
Na kraju, ministar je apelovao na sve aktere u bezbednosnom sektoru da preduzmu sve neophodne mere kako bi očuvali sigurnost građana, podsećajući da teroristička pretnja u Francuskoj i dalje ostaje značajna i zahteva stalnu pažnju.
Francuska prestonica ponovo se suočava sa vanrednim merama bezbednosti i atmosferom duboke strahove i neizvesnosti. Policijska prefektura Pariza zvanično je saopštila da se policijski čas, koji je već na snazi tri uzastopne noći, produžava i važiće sve do ponedeljka ujutru, 26. oktobra. Ova mera direktno pogađa kritične zone u samom srcu grada — Trg Republike
Izjave bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa usmerene ka francuskom državnom vrhu ponovo su uzdrmale diplomatske odnose između SAD i Francuske. Povod za nove tenzije bile su Trampove javne optužbe na račun migracione politike francuskog predsednika Emanuela Makrona, date tokom obraćanja novinarima u Beloj kući. Oštre optužbe i dramatične prognoze Govoreći pred predstavnicima medija, Donald Tramp
Nakon talasa uličnog nasilja i demonstracija koje su izbile sredinom oktobra i izazvale bezbednosni chaos širom Francuske, izvršna vlast i zakonodavci preduzimaju odlučne korake kako bi povratili kontrolu nad javnim redom i mirom. Komisija za zakonodavstvo francuskog Senata sačinila je obiman izveštaj pod nazivom „Budućnost održavanja javnog reda: 30 predloga za preuzimanje kontrole”, u koji
Francuska se nalazi na ivici novog talasa velikih socijalno-političkih potresa. Dok se za sutra najavljuju masovne demonstracije širom zemlje, francuska vlada donela je odluku o pokretanju opsežne i do sada retko viđene bezbednosne operacije. Predsednik Emanuel Makron sazvao je vanredne sastanke sa službama bezbednosti, dok su najviši zvaničnici u parlamentu i javnosti javno priznali ozbiljne
Nakon rušilačkih nemira i masovnih pljački koji su 17. i 18. oktobra potresli Pariz, Lion, Marsej i druge francuske gradove, Francuska se ubrzano sprema za novi kritični test. Za subotu, 24. oktobar, najavljen je nastavak demonstracija pod nazivom „Akt II“, dok državni vrh i policijske snage pokušavaju da spreče ponavljanje scenarija koji je zemlju doveo
Sveže sprovedeno istraživanje javnog mnjenja agencije Ifop (za LCI, Le Figaro i Sud Radio), sprovedeno neposredno nakon talasa nasilja i nemira koji su potresli Francusku 17. oktobra, donosi novi politički presek na šest meseci do prvog kruga predsedničkih izbora 2027. godine. Dok se zemlja oporavlja od društvenih potresa i otvara žustru debatu o bezbednosti, najnovija
Nakon masovnih nereda, vandalizma i rušilačkih pohoda koji su 17. oktobra preplavili francuske gradove, više od 2000 ljudi našlo se u pritvoru i pred sudijama. Međutim, dok se vlasnici uništenih lokala i preplašeni građani nadaju adekvatnoj kaznenoj politici, prve presude i realnost na terenu ponovo otvaraju bolno pitanje: Da li je pravosudni sistem u Francuskoj
Nakon što je u noći subote na nedelju (17. oktobar) razorni požar progutao zgradu gradske većnice (Hôtel de Ville) u Limožu — pri čemu su izgoreli krov i istorijski zvonik iz 19. veka — francuska policija i specijalne jedinice sprovele su brzu akciju privođenja glavnog osumnjičenog. U utorak, 20. oktobra, u ranim jutarnjim časovima (oko
Nasilni protesti, nemiri i masovne pljačke koji su 17. oktobra pogodili više gradova širom Francuske i dela Evrope ponovo su usmerili reflektore na duboke društvene, bezbednosne i političke podele na Starom kontinentu. Dok francuske vlasti pokušavaju da povrate kontrolu i saniraju štetu na ulicama, talas reakcija prelio se i na društvene mreže, gde su se
Drugi po veličini grad u Francuskoj pretrpeo je katastrofalna razaranja tokom nedavnih vikend protesta, a bilans je šokantan: čak 500 pogođenih trgovina, od čega je 317 potpuno uništeno i opljačkano. Dok lokalne vlasti traže odgovore za nastali haos, ministar unutrašnjih poslova objašnjava da su nerede izazvale mobilne grupe huligana na preko 15 lokacija istovremeno, najavljujući
