Ali prikupljanje podataka se zaista vrši putem telefona. „To je sve što koristite na telefonu, odnosno aplikacije, pretraživač, poruke…“, ističe Fred Raynal. Stoga nije potrebno nikoga slušati i onda nuditi ultra-ciljane reklame. Kada koristite svoj telefon, već delite hiljade informacija.
Kako je pokazao CNIL (Nacionalna komisija za informacione tehnologije i slobode) prihvatanjem opštih uslova korišćenja aplikacije, korisnici pristaju da budu praćeni. Oglasi koji se gledaju na mreži, određeni razgovori, video snimci koje gledate, svi ovi podaci se prikupljaju da bi se napravio izuzetno precizan profil zasnovan na 650.000 različitih osobina ličnosti. Uz sve ove informacije, ponuđeni oglasi su toliko efikasni da možemo imati utisak da nas slušaju.
Ali masovno prikupljanje ličnih podataka ne objašnjava sve. Ovaj utisak može da stvori i naš mozak, što nas navodi da verujemo da prvi put vidimo reklamu. „Na primer, hoću da rezervišem nedelju dana na planini. Odjednom, obratiću mnogo više pažnje na sve oglase u vezi sa boravkom na planini, što ranije nisam radila jer me nije zanimalo i mozak mi je evakuisao informacije koje mi tada nisu koristile“, naglašava Marine Balansard, specijalista za donošenje odluka i kognitivne predrasude. Dakle, da biste izbegli ovaj utisak, sve što treba da uradite je da izbrišete sve aplikacije sa svog telefona, kako bi se telefon vratio svojoj primarnoj funkciji: upućivanju poziva.
Sve je veći broj prezadovoljnih Tanjinih klijenata, kako Srba tako i Francuza. Poslednjih godina „Tanja bonbons décoratifs“ je postala daleko
