Posle krvave ritualne optužbe Damaska 1840. godine, Alkalajevo delo je dobilo hitniji karakter, a njegovi spisi su uključivali jaču kabalističku dimenziju. On je u svom delu Minhat Jehuda („Prinos Jude“) izjavio da je pokrenut proces iskupljenja vekovnog jevrejskog naroda dobrovoljnim sredstvima. Međutim, u knjizi se takođe navodi da ako se jevrejski narod ne ujedini i ne postigne okupljanje prognanika tokom ovih sto godina, narednih sto godina (od 1940. do 2040.) biće poprište užasnog nevoljnog okupljanja prognanika uz pratnju izlivanje Gneva Božijeg.
Ono što je zanimljivo jeste da u svojim ranijim spisima Alkalaj stavlja veći naglasak na potrebu jedinstva jevrejskog naroda da bi se postigao povratak u zemlju Izrael. „Lako je pomiriti dve države, ali teško spojiti dva Jevreja!“, piše Alkalaj u hronici Jevrejske opštine Zemun, koju citira Danilo Fogel.
Alkalaj je naglasio važnost jedinstva, između ostalih aspekata svog pisanja, možda pod uticajem njegovog proučavanja Kabale. Međutim, nemoguće je umanjiti uticaj srpskih ustanaka protiv Otomanskog carstva koji su apsorbovali zemunski kraj tokom prve dve decenije 19. veka. Ustanci su doveli do osnivanja polunezavisne Kneževine Srbije i konačno do nezavisnosti Kraljevine Srbije, čija se prestonica Beograd nalazi preko reke Save, preko puta Zemuna. Srpski intelektualci tog vremena su koristili okupljajući poklič srpskih nacionalista i patriota : „Samo sloga srbina spasava “.
Jevrejska porodica početkom XX veka u Zemunu
Srpski ustanci su bili prvi uspešan nacionalni ustanak protiv Otomanskog carstva, koje je kontrolisalo Zemlju Izrael, i prethodilo je Habzburškoj emancipaciji Jevreja 50 godina. Očigledno je da je Alkalaj ugledao na domaći uspeh svojih srpskih suseda. U stvari, njegovo zalaganje za ponovno ujedinjenje i povratak jevrejskog naroda u zemlju Izrael takođe je imalo veoma praktičan fokus.
nastavak na sledećoj strani
Dugogodišnje iskustvo i izuzetna profesionalnost i kvalitet u poslu učinili su da se nadaleko čuje za prevoznika Dobrosava. Njegova firma
