DA LI JE JEVREJSKA DRŽAVA ROĐENA U SRBIJI ?

Prema monografiji o Alkalaju koja se nalazi u istorijskim arhivima, najstariji Hercl je posebno proučavao Alkalajevu knjigu Kol Kore („Poziv na glas“), koja je pozivala na jevrejski nacionalizam 1848. godine, u godini nacionalističkih revolucija u srednjoj Evropi, posebno austrijskom carstvu.

Međutim, neki proučavaoci književnosti, kao što je profesor Dejvid Aberbah sa Univerziteta Mekgil, sugerišu da su Teodor Hercl i njegova knjiga Der Judenstaat („Jevrejska država“) mogli biti pod većim uticajem Gorala L’Adonaia („Čini mnogo za Gospoda“ ) od Alkalaja. Poslednja knjiga, objavljena 1857. godine, skoro 40 godina pre Der Judenstaat, iznela je politički program za ujedinjenje jevrejske zajednice i dobijanje spoljne podrške velikih svetskih sila za ponovno uspostavljanje jevrejske države u zemlji Izrael. Kao i Alkalaj pre njega, Hercl je putovao širom Evrope da traži podršku istaknutih Jevreja i ne-Jevreja za uspostavljanje jevrejske države. Glavna razlika je u tome što je Hercl uspeo da izazove pravi interes među nejevrejskom političkom elitom u Evropi i stvori trajnu cionističku političku infrastrukturu unutar jevrejske zajednice.

Zanimljivo, nekoliko potomaka roditelja Teodora Hercla i Alkalaja koji su ostali u Zemunu postali su istaknuti članovi cionističkog pokreta u Jugoslaviji u 20. veku. Jedan od njih, David Alkalaj, predstavljaće srpske Jevreje na prvom cionističkom kongresu u Bazelu 1897. godine, a od 1924. godine biće predsednik Cionističkog saveza Jugoslavije.

Simon Hercl, deda Teodora Hercla, „otac cionizma“

Cionistički pokret će naći plodno tlo u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata. Od otprilike 10% Jevreja koji su preživeli Holokaust, mnogi su bili bivši članovi cionističkih omladinskih grupa. Međutim, ako je srpska vlast upravo pokazala svoj ponos na slavnu prošlost svoje jevrejske zajednice, ta istorija je skoro potpuno nepoznata, ne samo među današnjim obrazovanim Srbima, izraelcima već i nekoliko cionistima koji su se okrenuli protiv Srbije tokom rata u bivšoj Jugoslaviji 90ih godina prošlog veka.

„Cionistički pokret u Jugoslaviji je bio veliki i veoma važan, ali mi o njemu, nažalost, ne znamo mnogo“, kaže Barbara Panić, kustos Jevrejskog istorijskog muzeja u Beogradu.

Ovde se ne radi samo o sada maloj veličini i značaju nekada uspešne jevrejske zajednice u Srbiji, već i o nenamernom potkopavanju obrazovnog programa, koji je nastojao da potceni (minimizira) etničke istorije i partikularizam, u Jugoslaviji pod komunističkom vlašću.

Stara sinagoga u Zemunu

„Kada sam bio školskog uzrasta, učili smo istoriju Amerike i Evrope“, dodaje Panić. „Srbi ne znaju mnogo o Teodoru Herclu ili Alkalaju. U srpskim osnovnim i srednjim školama nismo mnogo učili o sopstvenoj istoriji.”

(izvori : R.SHNIDMAN, jpost, Panić…)

AUTOR TEKSTA I FOTOGRAFIJE: APIS RAKIJOLOG