Samo treba postaviti par pitanja:
—Da li je slučajnost što je Hristos (Mesija, Spasitelj) rođen baš 46. godina nakon stvaranja Julijanskog kalendara u Rimskom carstvu koje je obuhvatalo i današnji Izrael?
—Da li je slučajno što je upravo taj matematički netačni Julijanski kalendar važio u Rimskom globalizovanom zemaljskom carstvu u doba Hristovog propovedanja na zemlji?
—Da li je slučajno to što su Vaseljenski sabori i Sveti Oci učesnici tih sabora ustanovili baš taj rimski „julijanski“ kalendar za računanje vremena u Pravoslavnoj Crkvi (podsetićemo: osnovni izvori pravoslavne vere su Sveto Pismo, Sveto Predanje, odluke 7 Vaseljenskih sabora i konsenzus očeva Crkve po pitanjima vere)?
—Zašto se vernici ne bi prepustili volji Božijoj („neka bude volja Tvoja“ iz molitve „Oče naš“) pa neka nas Bog uputi koji kalendar valja a koji ne (jasno je da nas je već gotovo 2.000 godina uveliko uputio)?
Nema potrebe, prema tome, da se nekakav papa Grgur XIII ili naš naučnik Milanković bave pitanjem koji će se kalendar koristiti u SPC, jer je to pitanje odavno rešeno na Prvom vaseljenskom saboru 325. godine i to treba poštovati.
Neka je Milanković 100 puta Srbin i najveći genije, taj njegov kalendar, iako je matematički najtačniji, za veru i spasenje duše ne igra nikakvu ulogu.
Nećemo valjda Boga da približavamo ljudima i ljudskim merilima, već valjda treba insistirati da se ljudi približavaju Bogu.
izvor: Istorija Srba