Ovaj stravičan događaj od kraja maja i početka juna 1992.godine ostaće u sećanjima srpskog naroda na okrutnost hrvatskih i muslimanskih snaga ali i nereagovanje međunarodnih činilaca u ratu u Bosni i Hercegovini.
Ovaj spomenik, na naslovnoj fotografiji, podignut u znak sećanja na 12 banjalučkih beba, koje su umrle tokom 1992. godine na odeljenju intezivne nege banjalučkog porodilišta. Dvanaest novorođenčadi preminulo je usled nedostatka kiseonika potrebnih za adekvatan tretman, a nestašica je bila posledica blokade srpske teritorije od strane hrvatskih i muslimanskih vojnih snaga, koje su držale blokiran posavski koridor koji je povezivao zapadni deo Republike Srpske i Republike Srpske Krajine sa istočnim delom i Srbijom. Nije bilo moguće kiseonik dostaviti kopnenim putem, te se to jedino moglo učiniti vazdušnim putem, međutim let iz Beograda za Banja Luku nije bio dozvoljen od strane Saveta bezbednosti. I pored mnogobrojnih apela putem televizije, novina i radija, iako su predstavnici Unicefa i ostalih organizacija bili upoznati sa situacijom, do dostavljanja kiseonika nije došlo. I pored napora doktora da pokušaju održati bebe u životu industrijskim kiseonikom koji su dobili od Vojske Republike Srpske, privatnih preduzetnika i građana, to je bilo nedovoljno da se bebe spasu. Nakon 7 dana od smrti poslednje bebe, revolitirana vojska je uspela da probije koridor, a pobeda je simbolično nazvana „Koridor života“ jer je omogućila nove živote, kako je i sam general VRS Momir Talić rekao: „Neću da djeca više umiru“.
DA SE NE ZABORAVI!!!
Mi smo tu za Vas da sve vaše divne uspomene pretočimo u nešto sto traje. Dan svadbe i venčanja dođe
