Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.
Ovaj dan dobar je za svadbe i veridbe. U mnogim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije, ove godine svedeno, zbog pandemije. Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu.
U narodu se ovaj praznik obeležava živopisnim običajima, koji su posebno posvećeni rađanju. Neke porodice u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu više dana provode u prazničnom raspoloženju posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari. Veruje se da kada je o prazniku vedro da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.
Žene na ovaj dan ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove. Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Na današnji dan navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.
Portal „Svi Srbi u Parizu“ nastavlja sa objavljivanjem korisnih informacija za naše ljude u Francuskoj. Ovog puta, napravili smo listu
