Danas vernici Srpske pravoslavne crkve obeležavaju praznik Svetog Nikole, jednog od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu i najčešće slave među Srbima. Ovaj veliki dan, koji se slavi 19. decembra, prati niz običaja i verovanja koje bi, prema tradiciji, trebalo ispoštovati kako bi godina bila ispunjena mirom, zdravljem i blagostanjem. I dok se domaćini spremaju da dočekaju goste i preseku slavski kolač, postoji i jedno važno pravilo koje se, po narodnom predanju, nikako ne sme prekršiti.
Kako prenose Novosti.rs, procenjuje se da skoro polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu. Ranijih godina važila je izreka da ko ne slavi svetog Nikolu, onda ide u goste.
Sveti Nikola je bio čudotvorac, zaštitnik dece, moreplovaca, siročadi, mornara, siromašnih, putnika, trgovaca, čak i lopova. On je rođen u Maloj Aziji, u oblasti Likija, oko 270. godine naše ere. Poznato je da je ovaj svetac rasprodao porodično imanje i podelio ga sirotinji. Zato je proglašen za hrišćanskog svetitelja kojem su se ljudi obraćali za pomoć u vreme bolesti, nemaštine ili nekih nesreća. Veruje se da je svima pomogao.
Slava Svetog Nikole pada u vreme velikog božićnog posta. Tradicija je da se za Nikoljdan pripremaju posna jela.
Budući da je Sveti Nikola poznat i kao zaštitnik dece, od davnina je postojao običaj da se na dan kada se ovaj sveatc slavi, daruju deca orasima, jabukama i slatkišima. Tokom noći, dok deca spavaju, Sveti Nikola bi ima ostavio darove u cipele ili pokraj prozora. Deca bi naročito za taj dan, očistila svoje cipele i stavila ih blizu kreveta kako bi se ujutru prvo njima obradovala.
nastavak na sledećoj stranici
OPTI-KA, specijalizovana prodavnica naočara, nudi vam, u veoma prijatnom ambijentu po najpovoljnijim cenama, veliki izbor kako naočara za vid, tako