Danas se obeležavaju Blagovesti, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi se u znak sećanja na blagu vest koju arhangel Gavrilo doneo Bogorodici i rekao joj da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu. Spadaju u red Bogorodičnih praznika, i uvek se slave 25. marta po starom, odnosno 7. aprila po novom kalendaru, tačno devet meseci pre Božića.
,,Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama“. Ovim rečima arhanđel Gavrilo saopštio je Devici Mariji da je odabrana od Boga da rodi Božjeg sina, Isusa Hrista, Mesiju i Spasitelja sveta i čoveka. Otuda se i Blagovest smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom. Sa ovim događajem, otpočela je istorija spasenja ljudskog roda i obnovljenja tvari.
Devojke i žene, posebno one koje žele da zatrudne i postanu majke, odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici, a vlada verovanje da na ovaj dan žene ne treba da se češljaju.
Za ovaj praznik postoje mnogi narodni običaji, a većina je vezana za buđenje prirode i početak prolećnih radova. Narod se u selima tako plašio zime sve dok ovaj dan ne prođe. Tek posle Blagovesti kreću radovi u voćnjaku i njivama – počinje kalemljenje voća, orezivanje vinograda i setva pšenice i ječma.
Nastavak na sledećoj strani