Kada je u srednjem veku došlo do formiranja nezavisnih država u Evropi, svaki vladar je svoju političku nezavisnost isticao kovanjem sopstvenog novca. U početku se kovao samo srebrni novac. Osim njega, u Evropi je dugo bila u upotrebi i jedinstvena zlatna moneta, vizantijski „solidus”, čiji naziv potiče od reči „soldat”, što znači vojnik, a služio je za isplaćivanje vojske.
„Dinar” se među Srbima prvi put pominje u arhivskim dokumentima s kraja 1214. godine, u vreme Stefana Prvovenčanog. Od tog vremena, pa sve do pada despotovine 1459. godine, u rasponu od 230 godina, novac je kovalo više od 20 srpskih vladara, 15 župana i velikaša i 10-tak gradova, a iskovano je oko 350—400 vrsta novca. Dinar je predstavljao jedno od najbitnijih obeležja samostalnosti i državnosti srpske države u srednjem veku.
Sav srednjovekovni novac Srbije se, zbog povlačenja zlata iz opticaja, pojave karakteristične za taj period svuda u Evropi, kovao u srebru. Rudnici – Za pojavu srpskog kovanog novca, osim ekonomskih i političkih uslova, od velikog značaja je bilo i bogatstvo Raške oblasti srebrom. Eksploatacija rudnika započelo je sredinom 13. veka u Brskovu. U pisanim izvorima se prvi put pominje Rudnik (1293), zatim Trepča, Rogozna i Gračanica (1303), Novo Brdo (1308), Trešnjica u Podrinju (1312), Lipnik (1319). Do sredine 14. veka otvoreni su i rudnici u Kopaoničkoj oblasti: Koporići, Plana (Kopaonik) i Ostraća, zatim južnije Janjevo.
Tokom 14. veka sa radom su započeli i rudnici u Makedoniji: Kratovo i Zletovo. U drugoj polovini 14. veka otvoren je rudnik u Železniku kod Kučeva. Prva kovnica srpskog srednjovekovnog novca se nalazila u tvrđavi Ras. Kovnice ili ceke, kako su ih nazivali u pisanim izvorima ili na samom novcu, u vreme despotovine su postojale u Brskovu (brskovski dinar), Rudniku, Novom Brdu, Skoplju, Prizrenu, Trepči, Arilju i Srebrnici.
Da li živite u Francuskoj ili planirate da se preselite? Pripremite se za sve pravne izazove uz pomoć JurisLab-a, vašeg
