Naveo je potom Medvedev primer svetskog broja jedan i momka koji je naprečac osvojio teniski svet – Karlosa Alkaraza.
„On ne izvodi neverovatne poteze, već ’lomi’ protivnika na način na koji je to radio njegov trener – Huan Karlos Ferero. Šalio sam se sa njim – kao da gledam tebe, ali sa drugačijom glavom; ista tehnika, isti strateški pristup igri – ali malo brže i jače. Mrzeo sam da igram protiv njega, a Karlitos ima još više samopouzdanja – i čini mi se da lopticu udara još bolje od Nadala, sa više spina, što sam smatrao nemogućim“.
Ukrajinac kaže da je i pristup trenera ranije bio drugačije.
„Sve ono što se danas koristi za napredak igre, i nama bi odlično došlo, ali je pitanje da li bismo mi bili igrači nalik na onima koji danas dominiraju teniskom scenom? Ono što bismo sigurno imali bili bi odgovori na brojna pitanja koja bi se ticala naše karijere, igre, pripremljenosti. Ja sam, na primer, radio iz dana u dan po devet sati, imao dva hirurška zahvata na kolenima – a moj trener je umeo da kaže da to nije dovoljno, jer misli da moj protivnik trenira još više. Znate, to su bile godine 1993-1994, što nije toliko davno. Danas su stvari u tom smislu mnogo više izjednačene, i čini mi se da svi odlično znaju šta bi trebalo da rade“, kaže Medvedev i dodaje:
Građevinski materijal i sitni alati na veliko i malo – DIMMAT
„Kada dete želi da se bavi tenisom, uobičajeno izabere idola po kome oblikuje svoju igru, Za finesu – to je bio Federer, za snagu – Nadal, i to su karakteristike koje privlače mlade. Naravno, tu su brojni drugi – Hjuit, Rodik i naravno, Đoković – ali po meni njihov stil igre nije bio tako karakterističan, jedinstven, lep za oko, oponašiv. Danas, ako dobro radite, postaćete igrač – a onda će vaš mentalitet odrediti vaš rang“.
nastavak na sledećoj strani