Drugi fenomeni koji učestvuju u povećanju rizika od susreta između ljudske vrste i životinja: urbanizacija, a samim tim i brojne seče šuma, prema Jazdan Iazdanpanahu, ali i intenzivna poljoprivreda i stočarstvo, za Benjamina Rochea.
Konačno, veoma česta kretanja ljudi sa jedne na drugu stranu zemaljske kugle doprinose „ubrzavanju širenja virusa“, ukazuje direktor ANRS. Ukratko, dve suprotstavljene realnosti, za istraživača: „s jedne strane životna sredina se promenila, s druge, stanovništvo stari i sve je krhko”.
„Da bismo se borili, moramo inovirati“
Prema izveštaju o biodiverzitetu i uslugama ekosistema (IPBES), objavljenom u oktobru 2020. godine, najbolji način za borbu protiv rizika od pandemije ostaje značajno smanjenje ljudskih aktivnosti koje ugrožavaju biodiverzitet i smanjenje kontakta između ljudi, životinjskih vrsta. Nemoguća misija? „Pitanje je pronalaženja pravičnog kompromisa sa potrebama ljudske hrane“, rekao je Benjamin Roche, koji je jedan od autora studije.
Ali zar ne možemo da se plašimo da je već kasno, osim ako drastično ne promenimo način života? Jazdan Jazdanpanah odbija da se prepusti pesimizmu, s obzirom na to da je naučna zajednica svesna rizika i da se za njih možemo pripremiti. „Da biste se borili, morate da inovirate“, kaže on, čak misleći na „plan napada“ koji se priprema među epidemiolozima.
nastavak na sledećoj strani
Firma za prevoz robe Dejana Stanojevića već dugo godina posluje na relaciji Francuska-Srbija-Francuska. Prevoz carinske i bescarinske robe (bela tehnika,
