Posle 1.000 km puta, sačekaše me momci sa kojima odoh pravo na gradilište. Beše teško, beše fino, strepnja od policije. Prođe i taj mesec do isteka turističke vize i rada na crno. Dođoh u Srbiju sa 20 evra. Neodgovorni rukovodeći, ni oni me ne isplatiše, zavlačiše me mesec dana dok nisam izmolio to malo crkavice.
Jako loše, ali i poučno iskustvo, a to je da ne treba olako verovati svima. Ako sam pošten, ne znači da su svi oko mene pošteni.
Sad radim kao bravar za solidnu platicu, ali nije to to. Opet me đavo tera da idem preko, pa rekoh sebi, da se ispovedim ovde, ali i da zatražim pomoć od ljudi iz dijaspore. Ako ima neko, kome treba pošten radnik, koji uči rabotu jako brzo, vredan, jako bi mi značilo – napisao je on.
Njegovo iskustvo nateralo je Srbe upoznate sa poslovima u Nemačkoj da ga posavetuju kako da mu se ova priča ne ponovi sledeći put.
– Radio sam par godina u Nemačkoj i postoje određeni uslovi koje moraš da ispuniš ako je sve legalno.
nastavak na sledećoj stranici
Ova informacija sigurno nije prijatna ali u najtežim trenucima može biti veoma korisna. „Milenkovic and co“ već skoro 30 godina