Uglavnom, kao feniks, diže se ponovo zemlja iz pepela, nabuja narod, počeše opet zvoniti zvona, procveta kultura, prosvetiteljstvo, zavijori se ponovo srpski barjak na svetoj srpskoj zemlji. Sa svime onime što uz to ide. Krenuše Srbi ponovo putem Sv Simeona, Sv Save, Sv Kralja, Sv Stefana Dečanskog, krenuše putem Hrista.
Onda dođe Veliki rat, odnese svakog trećeg muškarca u toj zemlji, dade ta zemlja najbolje, najsposobnije što je imala, stavi na odar kao žrtvu najbolje sinove svoje, najbolje kćeri svoje, decu svoju, zarad imena, časti, obraza i slobode. I posle toga stvori novu zemlju, koju ne nazva po sebi, oslobodivši svoje neprijatelje, proglasivši ih za braću, i oprostivši im sve zločine i sva izdajstva, sva zverstva koja su ti isti neprijatelji (a sada braća) činili nad onim najdragocenijem što je imala.
Malo kasnije, ta ista “braća“, toj zemlji ubiše kralja, ta ista braća dočekaše neprijatelja sa cvećem u rukama, ta ista “braća“ ponovo nasrnuše na sinove i kćeri te zemlje, pobivši preko milion njih, samo zato što se nazvaše imenom te zemlje, i što pripadaše toj zemlji.
nastavak na sledećoj strani
Portal „Svi Srbi u Parizu“ nastavlja sa objavljivanjem korisnih informacija za naše ljude u Francuskoj. Ovog puta, napravili smo listu