Emanuel Makron nominovao novog premijera Francuske

13. decembar, 2024 Napišite komentar

Samo tri meseca nakon što je Mišela Barnijea imenovao za šefa francuske vlade, Emanuel Makron je morao da traži novog premijera. Podržan od samog početka, centrista François Bayrou, imenovan je od strane francuskog predsednika. François Bayrou će biti četvrti premijer Francucke ove godine.

„Apriori neće biti cenzure“, izjavio je predsednik Nacionalnog okupljanja Džordan Bardela, nekoliko minuta nakon što je predsednik Republike Emanuel Makron imenovao premijera Fransoa Bajrua.

„Apriori neće biti cenzure. Apriori naša cenzura bi bila pokrenuta protiv ličnosti s levice i ekstremne levice. Nagovestili smo da smo spremni da ne cenzurišemo apriori ličnost ili profil koji bi dolazio sa desnice i centra“, objasnio je novinarima gospodin Bardela.

Savremeniji od Mišela Barnijea. Ovog petka, 13. decembra, Emanuel Makron je imenovao predsednika stranke MoDem za premijera, kako bi preuzeo vladu koja je svrgnuta izglasavanjem nepoverenja Mišelu Barnijeu.

Prema istraživanju CSA Instituta za CNEWS, ovu hipotezu bi pozitivno primilo 2% ispitanika, koji su spontano spomenuli njegovo ime kada su ih pitali o ličnosti koju bi videli kao novog premijera Francuske.

Rođen u Bearn-u 1951. godine, Fransoa Bajru (François Bayrou) je prvo izabrao put obrazovanja tako što je postao vanredni profesor klasične književnosti, ali se već zainteresovao za politiku, pa je vrlo brzo napustio učionicu.

Sa 30 godina izabran je za generalnog savetnika departmana Pyrénées-Atlantiques 1982. godine. Mandat koji je zadržao dvadeset i šest godina. Ipak, 1986. je izabran za poslanika za ovog departmana ispred stranke UDF (Unija za francusku demokratiju), do 2012. godine.

KRITIKOVANI MINISTAR OBRAZOVANJA

Političar centra, ali blizak tradicionalnoj desnici, François Bayrou je četiri godine bio ministar nacionalnog obrazovanja u tri uzastopne vlade. On je zatim sproveo reformu Faloukovog zakona kako bi uklonio gornju granicu za subvencionisanje investicija u privatne obrazovne ustanove od strane lokalnih vlasti.

Zakon je ipak cenzurisan delimično od strane Ustavnog saveta, koji je izbrisao član 2. Ovo brisanje, međutim, nije sprečilo veliki skup od 600.000 ljudi koji su protestovali protiv zakona.

nastavak na sledećoj strani

Strane: 1 2

Podržite rad sajta!

Ukoliko želite da pomognete rad našeg sajta "Svi Srbi u Parizu" možete uplatiti vaše donacije preko paypal-a ili vaše bankarske kartice.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *