Francuska, koja predsedava EU po principu rotacije do 1. jula, već nekoliko nedelja traži rešenje spora između dve zemlje, saopštila je sinoć Jelisejska palata posle telefonskih razgovora Makrona sa predsednikom Bugarske Rumenom Radevim i premijerom Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim, prenela je Beta. Makron je tokom tih razgovora izrazio „punu podršku sporazumu između dve zemlje, koji bi doprineo dobrosusedskim odnosima i učvrstio evropsku perspektivu Severne Makedonije“, navelo je francusko predsedništvo.
Bugarska je blokirala pristupanje Severne Makedonije EU novembra 2020. zbog sporova vezanih za jezik i istoriju. Pre bugarske blokade, Severna Makedonija je godinama bila suočena sa vetom Grčke koja joj je odbila naziv Makedonija, jer se tako zove i njena pokrajina na severu, smatrajući to kao uzurpaciju svog istorijskog nasleđa.
Atina je ukinula veto tek 2018. kada je nazivu zemlje Makedonije dodato severna. Od kraja februara do početka marta ove godine, Ukrajina, Gruzija i Moldavija su sukcesivno podnosile svoje prijave za članstvo u EU, posle početka ruske ofanzive u Ukrajini.
Predviđajući dug proces integracije zemalja kandidata, Makron je 9. maja predložio ubrzani prijem Ukrajine u EU kroz stvaranje evropske političke zajednice. Pet zemalja su trenutno zvanično kandidati za članstvo u EU – Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija, Albanija i Turska. Makron je 2019. godine, sa još dve države članice, stavio veto na otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, smatrajući da nisu ispunjeni uslovi za proširenje EU s ove dve zemlje.